Опорезивање богатих

Опорезивање најбогатијих и даље је актуелна тема, због дубоке кризе која тресе еврозону. Док тренутно водећи кандидат на француским председничким изборима Франсоа Оланд предлаже увођење пореза на највиша примања до 75 одсто, британски премијер Дејвид Камерон, напротив, жели да смањи пореску стопу најбогатијима.

Прошлог лета је идеја о увођењу веће пореске стопе за најбогатије била веома у моди, док су у већини земаља погођених кризом покушавали да пронађу начин да попуне државне буџете, пренео је француски дневник Ла Трибин.

Данас, међутим, та идеја није више толико популарна, бар кад је реч о Француској, показала је анкета коју је недавно спровела агенција за испитивање јавног мнења ИФОП.

Наиме, више од половина Француза сматра да предлог социјалисте Оланда да порез за највише приходе треба да буде повећан са досадашњих 50 на 75 одсто треба преиспитати.

Но, бројке често могу да заварају, јер би, према предлогу Оланда, француски нежења са годишњим приходом од 1,2 милиона евра платио порез 580.360 евра, што је мање него самац са истим приходом у Шпанији, који држави мора да плати 600.000 евра и где пореска стопа на доходак износи 53 одсто.

У Белгији ће самац са годишњим приходом од 1,2 милиона евра платити порез 594.000 евра, због чега се у тој земљи не воде пореске дебате, али у којој многи богати Французи налазе уточиште како би избегли да пријаве своје зараде, профитирајући због ниског пореза на додатне приходе у тој суседној земљи.

Конзервативни премијер Камерон, пак, најављује смањење пореске стопе на највише приходе са 50 на 40 одсто, поручујући уплашеним богаташима из Француске да су добродошли у његову земљу.

Пореска стопа од 50 одсто у Великој Британији примењује се, међутим, на приходе веће од 180.000 евра.

У Немачкој се, такође, разматра питање смањења пореза, пошто стопа на доходак од 250.000 евра износи 45 одсто, док нешто нижа, од 42 одсто, већ покрива доходак од само 54.000 евра.

У тој земљи се, међутим, примењује принцип двоструког опорезивања, јер је од уједињења две Немачке уведена и додатна такса за највише приходе од 5,5 одсто на већ урачунати порез.

У Италији је бивши премијер, милијардер Силвио Берлускони, крајем лета 2011. године одбио да повећа порез најбогатијима који је и даље 43 одсто.

Но, тренутно се у тој земљи води жучна расправа о увођењу додатног пореза на богатство, што је већ уплашило на хиљаде Италијана који свој новац мењају у злато улажући га у швајцарске банке.