Млади беже од предузетништва

Резултати истраживања Грађанских иницијатива показују да већина младих до 30 година није мотивисана да се бави предузетништвом у Србији, нити планира професионалну каријеру у тој области.

Више од половине испитаника сматра да у Србији није добар амбијент за предузетништво због високог ризика пословања, па сигурност виде у јавном сектору.

Отварање фирме је скупо и компликовано, а зарада сразмерна уложеном раду и времену мала, сматра 70 одсто испитаних.

"Дозволу смо чекали 7-8 месеци. У том периоду смо постојали као фирма и имали трошкове, а нисмо могли да се бавимо оним за шта смо се регистровали. Било је ту административних препрека у смислу трајања процедура, док су прошле кроз министарство, док нисмо добили посао", каже Александар Цветић, који је после дипломирања на Машинском факултету започео приватан посао.

Материјална подршка државе у првим годинама пословања, здравија тржишна конкуренција и повољнији кредити пресудни су за младе да се окушају у предузетништву.

Најновија истраживања показују да би тек трећина младих напустила државни посао да би покренула сопствени.

"Видели смо да млади сигурност запослења виде у јавном сектору, они виде државу као најсигурнијег послодавца и сматрају да у државној служби могу стећи јако добро професионално искуство, као и да су државни службеници плаћени сразмерно послу који обављају", каже Марко Стојановић из Грађанских иницијатива.

Весна Видојевић из Министарства омладине и спорта каже да је прва година најкритичнија за младе и да им треба помоћи.

"Бити млади предузетник данас у Србији није лако, али је то велики изазов и прилика за младе људе да заиста промене своју средину, окружење и утичу на квалитет свог живота", каже Видојевићева.

Пракса показује да млади који започињу приватан бизнис немају довољно вештина и искуства у вођењу посла, а предузетнички дух у Србији који би требало да се негује кроз школовање, није довољно развијен.

Милош Дошен из Центра за развој предузетништва Привредне коморе Београда каже да би стратешки приступ морао да се заснива у увођењу предузетничког образовања у све нивое образовног система.

Према његовим речима предузетничко образовање би првенствено требало да постоји у систему средњих стручних школа и факултета, где постоје млади људи који могу да буду мотивисани и покренути да направе пословни подухват уколико би имали праву представу о томе и уколико би имали праву подршку.

Према стратегији економског развоја Србије до 2020. године, кључну улогу би требало да имају мала и средња предузећа у којима би посао носили млади који сада имају између 15 и 30 година.

Проблем је што 58 одсто њих не планира да почне сопствени бизнис у наредних пет година.