Ћирић: Раст Србије добар резултат

Пројектовани раст бруто домаћег производа (БДП) Србије од 0,5 одсто био би добар резултат, имајући у виду да ће, практично, све земље региона ове године бити у рецесији, изјавио је данас министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић и најавио у априлу нову прогнозу раста до краја године.

"Раст од 0,5 одсто у овим условима, када је гро европских економија у рецесији, био би добар резултат. Значи да смо ипак направили неку додату вредност", оценио је Ћирић у изјави Танјугу и указао да су пројекције земаља у региону још од пре неколико месеци показивале да ће њихове економије бити у рецесији.

Претходна пројекција раста од 1,5 одсто направљена је заједно с Међународним монетарним фондом (ММФ), имајући у виду пројекције које се заснивају једним делом и на могућности нашег извоза на тржиште ЕУ, подсетио је Ћирић, упозоравајући да ће "оног момента када дође до промене у еврозони, то имати ефекта на нас".

У одговору на питање да ли ће "замрзавање" аранжмана из предострожности с ММФ-ом потрајати целу годину, Ћирић је изразио очекивање да ће сарадњу с Фондом наставити нова влада и додао да од оног момента када се распишу избори, аранжман по аутоматизму постаје "замрзнут", тако да би се то свакако десило ове године.

"Договорено је да се подвуче црта након првог квартала и да онда у априлу кажемо колике ће бити пројекције стопа раста до краја године", пренео је Ћирић.

"Важно је да смо ми направили буџет за 2012, који је заиста рестриктиван. Буџет нашег Министарства је за 30 одсто мањи него прошле године и то довољно говори о томе да ли ми хоћемо и можемо да штедимо", предочио је министар.

Говорећи о висини јавног дуга земље, Ћирић је рекао да, према подацима којима он располаже, јавни дуг износи Србије око 45 одсто БДП-а и да није изнад тог нивоа.

"Ако неко сматра да је јавни дуг на нивоу од 50 до 60 одсто, мора да да неке доказе", рекао је Ћирић и подсетио да је Законом о фискалној одговорности регулисано да буџетски дефицит не може бити преко 4,5 одсто БДП-а, а јавни дуг преко 45 одсто БДП.

Предност кредитима за инфраструктуру 

Наравно да треба да се трудимо да не пробијемо ту границу, казао је Ћирић и додао да није проблем и ако Србија пробије границу јавног дуга од 45 одсто БДП-а и стигне до 50 одсто, већ је питање да ли је у стању да враћа зајмове.

Уколико смо као држава у стању да враћамо зајмове који имају развојну компоненту, за изградњу инфраструктуре, за изградњу путева, железница и мостова, онда пробијање границе задуживања има оправдања, наводи министар.

"У економској теорији први предуслов економског развоја јесте адекватна инфрастуктура. На пример, у Србији је 90 одсто свих страних директних инвестиција лоцирано око Коридора 10, плус-минус 30 километара око те саобраћанице", рекао је Ћирић.

Готово сви инвеститори желе да граде објекте близу главних коридора 10 и 11, путног и железничког, и зато је развој инфраструктуре изузетно важан за развој економије, објаснио је министар.

Коментаришући утицај монетарне политике на кретања у економији, Ћирић је поновио раније изнете оцене да курс треба да буде флуктуирајући, а не фиксни, док су интервенције Народне банке на девизном тржишту потребне у смислу стабилизације, односно спречавања прекомерне флуктуације курса.

"Једна од главних замерки привредника јесте претерана осцилација курса. Затим проблем који ми имамо, сада мало више изражен него што је био до пре годину дана, док смо имали субвенционисане кредите, јесте ликвидност наше привреде", објаснио је Ћирић и подсетио да је он раније започео иницијативу да се, смањивањем обавезних резерви банака, омогући банкама да дају јефтиније кредите.

"Мислим да је то могуће и не видим ништа спорно да се тако нешто уради. Ви не можете имати болесну привреду, а да имате здрав банкарски сектор. Пре или касније, проблем неликвидности ће почети да се прелива и на банке, у смислу - са привреде на банке", закључио је Ћирић.