Читај ми!

Предузећа на вештачким плућима

Држава раскинула више од 300 приватизација. Половина тих фирми сада је у рукама државе. Некима није свануло ни кад их је држава преузела.

Од почетка кризе 2008. године, Агенција за приватизацију раскинула је купопродајне уговоре за 336 предузећа. До данас је преживело свега 196. Ове фирме сада су у рукама државе, која је тиме преузела бригу о чак 23.000 радника. Последња у низу је смедеревска железара, за коју, као и за остала предузећа, држава тражи стратешке партнере.

После ентузијазма с којим је почела приватизација у Србији, економска криза као да је обрнула тај процес. Бројне српске фирме враћају су на државне јасле.

Држава тренутно одржава у животу 130 малих предузећа, 38 средњих, 28 великих. Некима није свануло ни кад их је држава преузела.

Снежана Стојковић из крушевачке "Жупе" каже да је од 1.500 радника колико их је било пре приватизације, кроз три социјална програма број радника сведен на 337.

"Напомињем и да хемијска индустрија Жупа није исполатила 14 плата радницима", каже Стојковићева.

У односу на 2010. годину, 2011. године 53 предузећа која је преузела држава смањила су губитке, а 33 су остварила добит. Седамнаест предузећа држава није успела да спасе, па је покренут стечајни поступак.

Негде су створени и услови за долазак новог инвеститора. "Нови инвеститор би требало да инвестира 22 милиона евра у првој фази, а касније 50 милиона евра", каже Богдан Богдановић, директор Српске фабрике стакла у Параћину.

Пре само пола године, Фабрика мазива (ФАМ) била је пред банкротством због 3,2 милијарде динара дуга, а после преласка у руке државе, данас је у овој фабрици просечна плата од 55.500 динара.

"Из текућих прилива и појачаном наплатом ми сервисирамо наше обавезе према добављачима и измирујемо уредно зараде", каже Владица Петровић, директор ФАМ-а.

Сваким предузећем држава се бави посебно. У реструктурирању је тренутно 71. План за ФАМ је да се имовина понуди на продају стратешком партнеру. Држава је решена да стратешке партнере нађе и за остала предузећа.

Стратешки партнери као спас  

Државни секретар у Министарству економије Бранислав Зец каже да су доведени стратешки партнери - "Јура" у Рачи, "Бенетон" у "Нитексу", а Министарство покушава и за друга предузећа да нађе решења, одржавајући процес производње.

Према његовим речима, очекује се да ће и "Први мај Пирот" ускоро добити новог стратешког партнера.

Вештачко дисање, ипак, не може да траје довека. Економиста Небојша Савић каже да је приватни власник свуда у свету приватни власник, зато што је он ефикаснији и способнији од државе да направи профит.

"У супротном, претворићемо нашу привреду у државну, односно подржавићемо целу привреду и сви ће бити на државним јаслама што неће бити добро", каже Савић.

Половину друштвеног производа стварају државна предузећа, што је, према оценама економиста, непримерено за привреду у транзицији. Уместо да преузима предузећа, држава би, поручују, требало да ствара пословни амбијент који ће бити привлачан за приватне инвеститоре.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 19. новембар 2025.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом