Банке под "присмотром"

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да, према анализама централне банке, не постоји опасност да се нека банка у Србији нађе у сличној позицији као "Агробанка", у којој је уведена принудна управа пошто је утврђено да њен капитал не одговара нивоу ризика који је преузела у дотадашњем пословању.

Шошкић је у интервјуу Танјугу истакао да је увођење принудне управе стандардна процедура у ситуацији када је централна банка проценила да је претходно руководство "Агробанке" било недовољно ефикасно у санирању уочених проблема.

"Пред нама је темељна анализа ситуације у тој банци и након тога доношење мера које ће ојачати банку. Она ће у међувремену потпуно нормално пословати, са задовољавајућим нивоом ликвидности за све трансакторе који су у вези са том банком и у том процесу неће бити било каквих промена", рекао је гувернер.

Што се тиче банака које су у ситуацији да неки од акционара жели да се из њих повуче, као што је повлачење мањинског акционара из Грчке из АИК банке, то, према речима Шошкића, не мора изазвати било какве одливе из система, јер је у питању процес у коме би један акционар требало да нађе купца за свој акцијски капитал, а не да се тај акцијски капитал повуче из структуре акцијског капитала банке.

"То су процеси који са аспекта капитализације банкарског система могу да буду завршени потпуно неутрално, другим речима да немају за последицу било какво смањивање капитала у домаћем банкарском систему", навео је гувернер.

Дејан Шошкић је подсетио да је, увођењем Базел 2 регулативе у банкарски систем Србије, забележен "талас докапитализације" током 2011. године, односно прилив додатног капитала, у вредности већој од 300 милиона евра.

Шошкић је истакао да је пред нама период у коме ће се додатно оснажити банкарски систем у Србији - "имамо већ регулативу ускладу са Базелом 2, која омогућава прецизније мерење ризика и издвајање обавезног капитала за преузете ризике у банкарском пословању".

Више динарских кредита? 

Говорећи о процесу динаризације, Шошкић је подсетио да су грађани и привреда Србије највећим делом задужени у девизном знаку, а имају динарске приходе, и свако слабљење динара отежава њихову способност измиривања обавеза.

"То је један од разлога због чега је НБС упорна у томе да се мора постепено повећавати учешће динара у нашем финансијском систему и да се морају обезбедити механизми да се увећава број кредита који нису везани за девизни клаузулу", навео је гувернер.

Шошкић је оценио да много јача аргументација за веће учешће домаће валуте у финансијском систему тек предстоји "јер ћемо ове године, по свој прилици, имати стабилнију ситуацију по питању кретања инфлације".

"Прошле године инфлација је била седам одсто, што је један одсто изнад горње границе циља, она би вероватно била у инфлационом циљу да цене под контролом државе нису порасле за 10,5 одсто, иако је био договор за 2011. годину да ће се оне кретати у распону од седам плус минус два одсто", рекао је гувернер.

Дејан Шошкић је истакао да би чињеница да инфлација пада и да ће се у наредном периоду кретати у складу са циљем требало да постепено повећава поверење свих учесника у финансијском систему у стабилну куповну моћ динара.

"Стабилна куповна моћ динара ће, по мом мишљењу, све више бити реалност и у складу са тим требало би очекивати већу понуду кредита у динарима, евентуално везаних или за индекс раста потрошачких цена или за кретање референтне каматне стопе. И једно и друго јесте у складу са динаризацијом коју заговарамо као институција у циљу јачања финансијске стабилности наше земље", навео је Шошкић.