Олакшице и за богате

И док већина купује само најнеопходније, неки до 15. марта морају да пријаве порез на приходе остварене у прошлој години.

За српске држављане пореска основица је милион 898.000 динара, а за странце три милиона 796.000 динара. Ове године, закон предвиђа олакшице и пореска ослобађања по том основу.

Уколико сте прошле године зарађивали три просечне плате, рачунајући и хонораре и примања из иностранства – укупно 153.000 динара месечно, и више, кандидат сте за плаћање годишњег пореза.

Међутим, пореска пријава не значи аутоматски и плаћање пореза, јер имате право на порески одбитак. Четрдесет одсто на издржавано домаћинство и још по 15 одсто на сваког издржаваног члана.

За четворочлану породицу, брачни пар са двоје деце, у којој ради само једна особа, рачуница за попуст изгледа овако: 253.000 за домаћинство и по 95.000 динара за свако дете, па је пореска основица умањена за 443.000 динара. Такође, неки приходи не улазе у пореску основицу.

Андрија Јовичић из "Привредног саветника" каже да било да је реч о дивидендама и акцијама у акционарским друштвима или да се ради о добити која је остварена по основу удела у друштву с ограниченом одговорношћу оне ни ове године нису опорезоване и не улазе у основицу за опорезивање.

Према његовим речима, такође ни камате на штедне улоге не улазе у основицу за опорезивње. Онима који избегавају да пријаве порез, држава прети казнама.

Помоћник директора Пореске управе Славица Арсић Јовичић рекла је да сваком физичком лицу које благовремено не пријави податке који се опорезују годишњим порезом на приход грађана од 5.000 до 50.000, процесуирани су прекршајном суду пошто пореска управа више није надлежна за утврђивање пореских казни.

Према њеним речима, евидентирано је око 1.000 таквих физичких лица који нису благовремено пријавили доходак који треба да се опорезује.

Као и свуда у свету, наши људи не воле да плаћају порезе, па је прошле године порез на лична примања пријвило свега 20.000 људи. Ипак, неупоредиво више њих волело би да буде пореска мета на основу богатства него да живи просечним стандардом са месечном зарадом од 40.000 динара.

За 2010. највећи порез платио је један Новосађанин, који је месечно зарађивао 16.000 евра.

Продекан Београдске банкарске академије Малиша Ђукић каже да годишњи порез на доходак грађана нема значајан финансијски ефекат на буџет, већ има за циљ да тамо где је то могуће правично оптерети оне који имају виша примања.

Када је реч о зарадама спортиста или естрадних уметника које остварују у иностранству, ту важи правило да се плаћа порез у земљи у којој имају пребивалиште.