Динар на танком леду

Услед хладног таласа и ванредне ситуације, чини се да је вест о наглом проклизавању динара прошла непримећено.

Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је да, када гувернер да објашњење да Народна банка дневно реагује, то није велика утеха, јер се смањује куповна моћ, и настају проблеми са кредитима.

"То је мач са две оштрице, не бих се упуштао у прогнозе око кретања евра, из фискалног угла, ровито је стање на девизном тржишту, а фискална ситуација мора се држати под јаком контролом", рекао је Петровић.

Евро је почео да расте када је ММФ објавио да прекида аранжман са Србијом, али, сматра Петровић, то слабо једно са другим има везе. "Видећемо у којој ће мери влада држати ствари под контролом, странци сада немају некога коме ће да верују као Фонду, па мислим да Влада треба да се понаша као да су они још ту".

Председник Америчке привредне коморе Милош Ђурковић каже да није толико битно да курс буде фиксни, колико предвидив.

"Вероватно нас очекују мало изазовнији дани што се тиче курса, имамо повлачење Ју-ес-стила, евентуално повећање производње Фијата може да нам да неку стабилност", каже Ђурковић.

Додаје да се ММФ увек гледа као неки независни судија, гарант, а то је страним инвеститорима битно. "Наша привреда је можда недовољно способна да сервисира једну такву стабилност", тврди Ђурковић.

Председник Извршног одбора Хипо Алпе Адриа банке Владимир Чупић каже да остаје да се види крајњи ефекат, да је основна политика централне банке стабилност цена, али да је стопа инфлације ниска.

"Народна банка могла је да прода више девиза, али то је увек питање оправданости, дугорочно посматрано реално је очекивати да пада вредност динара, а да евро јача, што је последица структуре привреде Србије".

Уколико имате гаранцију стабилности, ви имате неки фиксирани, управљани курс, а то није модел који користи Централна банка Србије.

"Тај модел је јако скуп, ви имате привреду са структурним дефицитима у себи, неки основи макроекономије се респектују, дају разултате и та независна потврда служи да покаже одговорност монетарне и фискалне политике, па кад нема више ММФ-а не значи да неће бити тих политика", тврди Чупић.

Поручује да увозни и извозни токови морају да се избалансирају, и да је максимални подстицај извоза приоритет.

Ђурковић сматра да страни инвестититори , посебно у годинама кризе, тешко долазе, инвестиције и у региону су се смањиле, "мислим да ћемо имати рат да би привукли стране инвестиције. Имаћемо мање инвестиција него прошле године, а очи су поново упрте у Фијат".

Раст динара није био одржив у 2011.

Павле Петровић каже да велики раст динара у 2011. није био одржив, и да је ово сада период прилагођавања, али да су важни елементи и кретање плата, и продуктивност рада.

Тешко ће се курс вратити на претходни ниво, наводи Владимир Чупић. "Дошло је до велике потражње за девизама, и реално је да је динар морао да изгуби на вредности, а са колико ћемо завршити ову годину зависи од инвестиција, задуживања у иностранству, повећања продуктивности и свакако висине плата".

Аранжман са ММФ-ом сада више не важи, одложен је, каже Петровић, и додаје да постоји неки начелни договор да се поново активира када дође до ребаланса буџета. Србија је тиме изгубила међународни кредибилитет, ствара се сумња у међународној заједници да ли су јавне финансије одрживе.

Ако се кредитни рејтинг погорша, то значи и скупље кредите за грађане, каже Чупић.

Имамо шансу да не правимо грешке као Грчка и Мађарска, кажу економисти, а Србија, имајући у виду да нема ММФ-а и да иду избори не сме да доведе себе до ивице, до драстичних мера.

Имајући у виду изборе, постоје велики притисци, каже Петровић, пред изборе потрошња нагло порасте, а сада би то било веома опасно. С једне стране притисак за повећањем потрошње, а са друге да то може да нас одвуче у амбис, закључује Петровић.

И за инвеститоре је отежавајућа околност то што се одржавају избори, чак и у земљама које имају устаљен парламентарни систем.