Грчки синдром у Шпанији

Стопа незапослености у Шпанији достигла је критичан ниво од 23 одсто, највиши у Европској унији. Незапосленост је на највишем нивоу од 1996. године – не ради више од пет милиона људи.

Крај прошле године у Шпанији обележио је негативан привредни раст од 0,2 одсто, а и почетак нове прати исти тренд.

Рецесија у четвртој привреди еврозоне је неизбежна и влада десног центра не верује да ће успети да преполови прошлогодишњи буџетски дефицит од осам процената.

"Тешко је замислити гору полазну тачку за нову владу. Само прошле године без посла је остало више од 600 хиљада људи. Ситуација се неће поправити у кратком року, штавише, биће још гора. Тржиште рада треба да се реформише тако да буде флексибилније и прилагођено економским околностима", каже премијер Маријано Рахој.

Оштре мере штедње прете јавном сектору, а већи порези на приходе и некретнине донеће више од шест милијарди евра.

Опозиција негодује због владиних мера. "Нова власт поново прилагођава порезе на националном и регионалном нивоу, све што су радиле и претходне владе. Ваше оправдање, господине Рахој, да због високог дефицита дижете порезе, није истина већ лаж", каже Алфредо Перес Рубалкаба, лидер опозиционе Социјалистичке партије.

Шпанци су кивни, на улице Мадрида изашли су ватрогасци, медицинске сестре и други радници. Због мера штедње, тврде, још 11 хиљада људи остаће без посла.

Премијер Рахој оглушује се о протесте и планира нова буџетска смањења од око девет милијарди евра и новчано кажњавање оних који избегавају плаћање пореза.