Читај ми!

Европска ноћна мора, немачка бајка

Свака препрека коју је криза еврозонe ставила пред Немачку je прескочена. Не само да су проблеми превазиђени већ је најјача европска привреда забележила раст, смањила незапосленост, а извоз прошле године увећала за импресивна 8,3 одсто.

Премијер Италије Марио Монти, приликом јучерашњих разговора са немачком канцеларком Ангелом Меркел, рекао je да влада у Риму намерава да примени немачки рецепт за буџетску дисциплину, јер је, како каже, Немачка узор свакој тржишној економији.

Главни разлог томе јесте што привреда локомотиве Европе и даље расте, а број незапослених се смањује.

Како наводи немачки Шпигл, немачке комшије можда пате, али криза еврозоне створила је услове који погодују немачкој економији. Тако се каматне стопе за задуживање државе смањују, незапосленост се смањује, а извоз доживљава процват.

Сан сваког ко се задужује јесте да, када затражи зајам, не само да не плати камату, већ да зајмодавац њему плати. Иако делује као бајка баш се то десило немачкој влади када је пре пар дана подигла кредит од 3,9 милијарди евра, пише немачки лист.

Каматна стопа је невероватно, али истинито у минусу од 0,01 одсто. Чак је и немачка Агенција за финансије била запањена. "Ово се никад није десило", рекао је портпарол тог тела.

Разлог томе је што је Немачка једна од ретких преосталих "сигурних лука" за кредиторе и многи инвеститори радије би позајмили паре у сигурне руке, него да ризикују да, због несигурности на тржишту, претрпе губитке, наводи лист.

Постало је неписано правило да, када велики део еврозоне трпи губитке Немачка профитира, оцењује Шпигл.

Последњи у низу извештаја Института за економска истраживања "Ифо" дошао је до прогноза да ће се привреде Француске, Шпаније, Италије, Белгије, Грчке, Португала и Кипра највероватније смањити ове године. Немачка привреда, са друге стране, вероватно ће забележити раст од 0,4 одсто.

Неуравнотеженост између Немачке и осталих чланица еврозоне најочигледнија је на пољу запослености, односно незапослености. Тако је просек незапослености у еврозони 10,3 одсто, док је у Немачкој прошле године смањена на 7,1 одсто.

Немачка профитира од слабог евра

Док у Шпанији млади људи протестују због незапослености, Немачка профитира од доласка нових способних професионалаца. Тако све већи број младих из јужноевроских земаља хрли на север, у Немачку.

Али Берлину погодује још један симптом кризе еврозоне – слаб евро. За немачке компаније слабљење евра има улогу браника. Слабији евро значи да су немачки производи јефтинији, а самим тим и траженији.

Том Воуса из Националне банке Аустралије објашњава зашто је Немачка профитирала од кризе у еврозони и пада вредности заједничке валуте. 

"Корист коју Немачка има од дужничке кризе у Европи јесте у томе што је заједничка валута испод вредности према долару и фунти. То омогућава немачком извозу да веома снажно расте. Зарада неких извозника повећава се по стопи од 20 одсто", наводи Воуса.

Тако је извоз Немачке скочио у новембру прошле године за читавих 2,5 одсто и достигао 94,9 милијарди долара. У поређењу са 2010. годином, најјача европска привреда забележила је раст, најблаже речено, импресиван раст од 8,3 одсто.

Међутим, чак и са оваквим невероватним бројкама већина аналитичара сматра да немачка локомотива није довољна да од рецесије спасе еврозону у којој се економска активност једва одржава на 0,1 одсто.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 18. новембар 2025.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом