Боља заштита корисника картица

Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга, у случају губитка картице, предвиђа надокнаду клијенту до 15.000 динара. То се односи на ситуацију када се клијент после крађе савесно понаша и у разумном року пријави нестанак картице.

Уколико се поштују препоруке банкара, ризик од злоупотреба картица своди на минимум.

"Све банке мање-више нуде 'риск аларм'. Када клијент провуче пластику, следећих пар секунди добије поруку на телефон да је на том и том месту у то и то време у том износу његова картица коришћена. Уколико он није користио картицу, значи да је његова картица 'скимована', то јест да је направљен дупликат. Он онда назове банку, блокира картицу и више нема опасности", објашњава Рашко Томашевић из Креди агрикол банке.

Уколико се нисте пријавили за такозвани "риск аларм" или најчешће бесплатну услугу обавештавања СМС-ом о свакој трансакцији преко платне картице, то неће бити једини ризик по клијента.

Најчешћи вид преваре код банкомата јесте "скимирање" картице. Наиме, клијент убацује картицу, а на банкомату се не дешава ништа. Клијенти вади картицу мислећи да је аутомат неисправан и одлази. Међутим, картица је оставила, ипак, неки траг преко скиминг уређаја, тако да корисници могу имати проблем.

Златан савет за власнике картица јесте да запамте PIN код и никада га не држе у новчанику. Такође, морају да имају записан број корисничког сервиса за брзу пријаве крађе и блокаду картице.

Ипак, неки догађаји попут блокаде 14.000 картица ових дана не зависе од опрезности клијента, па је то већ посао за такозване компјутерске форензичаре.

"Таква активност обично је дело екстремног фактора који често има помоћ изнутра. У том случају, реч је обично о провалама у базе података одакле се ти подаци преузимају", истиче компјутерски форензичар Мирослав Савановић.