Гордијев чвор прописа

Предузећа у Србији на административне процедуре годишње троше око четири одсто БДП-а, што је око 1,35 милијарди евра, показује истраживање Америчке агенције за међународни развој "Ју-Ес Ејд" (USAID).

Гиљотина прописа започета 2009. године још није завршена. Од 340 препорука привреде за јефтиније пословање нису усвојене још 72. Спрема се нова стратегија регулаторне реформе у Србији чији ће циљеви бити да се створи бољи привредни амбијент.

Пословање јефтиније за четвртину, међународни пословни рејтинг бољи за 20 позиција, то је предвиђала претходна стратегија усвојена 2008. године. Три године касније, већина привредника и даље сматра да је тзв. папирологија превише компликована и скупа.

Џозеф Лаутер из "Ју-Ес Ејда" каже да, упркос променама, мање од четири процента привредника је рекло да је трошило мање новца и времена у борби са административним процедурама.

У Унији послодаваца кажу да су очекивали бржу промену пријаве и одјаве радника. 

"С обзиром на нове технологије, на електронско пословање, просто је невероватно да је потребно на исти начин папирно и на више места пријављивати и одјављивати раднике", рекао је председник Уније Небојша Атанацковић.

Ни пословни рејтинг Србије није се поправио. Напротив, на листи Светске банке, од 183 земље Србија је ове године заузела 92. позицију, што је четири места слабије него прошле године. Иако је већина препорука усвојена, усвајањем преосталих седамдесетак уштедело би се око 30 милиона евра.

(Не)спровођење препорука 

Потпредседница Владе Верица Калановић каже да је јасно да нека министарства нису одрадила свој део посла и да ће морати да га у наредном периоду одраде.

Министарство финансија од 96 није спровело 37 препорука. Ресор рада и социјалне политике од 10 препорука није спровео 9. Људска права од две, ниједну. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања од четири није спровело три.

Набољи на листи су Министарство за економију и регионални развој - од 112 спровело је 107, док је Министарство здравља спровело све препоруке.

У развијеним државама регулаторна тела имају обавезу да анализирају учинак прописа који се доносе. У Србији то баш и није пракса.

Мира Прокопијевић из Канцеларије за реформу прописа каже да је око 800 закона донето у претходне три године, а свега је 400 захтева за контролу квалитета анализе ефеката прописа прослеђено Савету за регулаторну реформу.

Због тога ће у Србији бити уведен тест утицаја прописа на мала и средња предузећа, што би требало да спречи неоправдано наметање нових обавеза том сектору привреде.