Мере штедње Монтијеве владе

Премијер Италије Марио Монти представио је посланицима оба дома парламента план штедње и мере за подстицање привредног раста, чији је циљ да се у Италији спречи дужничка криза.

Монти је посланике доњег дома парламента позвао да што пре подрже увођење антикризних мера, међу којима су смањење државних издатака, нови порези, реформе пензионог система и подстицај привредног раста.

Обраћајући се посланицима Представничког дома, Монти је поручио да "нема алтернативе" мерама које предлаже његова влада, уколико се жели излазак из финансијске кризе.

"Очи Европе и света су уперене у Италију и овај дом. Будућност евра такође зависи од избора који ће Италији направити", рекао је Монти италијанским посланицима.

Премијер је нагласио да парламент мора да уради оно што је неопходно како би се избегла финансијска катастрофа. То значи, како је објаснио, "подношење жртви у наредном периоду".

Италијански премијер је план штедње представио и пред горњим домом парламента, Сенатом.

Посланици би план штедње требало да одобре најкасније до Божића. 

Тежак ударац за пензионере 

Током викенда, Монти је и лидерима политичких странака представио пакет мера штедње које ће његова влада морати да спроведе како би подстакла привредни раст.

Састанак је одржан недељу дана уочи доношења кључних одлука о изласку из кризе, како у ЕУ тако и у Италији. Лидери водећих странака кажу да су упознати са мерама, слажу се са оценама да су неке од њих болне, али се, како истичу, морају спровести.

Највише критик одмах је упућено на рачун реформе пензионог система, а најгласнији су били, наравно, синдикати. 

Према речима генералне секретарке највећег италијанског синдиката ЦГИЛ Сузане Камусо, усвојене мере неподношљиве су за грађане и представљају тежак ударац за пензионере. 

У овом тренутку Италија има дуг од 1.900 милијарди евра, односно 120 одсто бруто националног производа. Италија, само до маја 2012. године, мора да рефинансира 200 милијарди евра дуга.

За разлику од Грчке, Португала и Ирске, који су добили помоћ тек пошто су њихове каматне стопе почеле енормно да скачу, у ЕУ преовлађује мишљење да се са Италијом не сме чекати последњи тренутак јер се ради о трећој по снази привреди у еврозони.

Уколико би Италија банкротирала, то би била финансијска катастрофа за све чланице монетарне уније у Европи.