Значајан приход од воћних сокова

Професор Пољопривредног факултета у Земуну Миладин Шеварлић изјавио је да је српска индустрија воћних сокова за 10 месеци ове године извезла више од 14 милиона литара воћних сокова и остварила око 40 милиона долара прихода.

"При томе, остварен је суфицит од пет милиона литара воћних сокова у спољнотрговинској размени, односно позитиван биланс у робној размени производа ове робне групе је око 23 милиона долара", истакао је Шеварлић.

Професор Шеварлић је рекао за Танјуг да ће на тај начин индустрија воћних сокова је производима виших фаза прераде који су ценовно далеко профитабилнији допринела побољшању спољнотрговинског биланса српске пољопривреде и прехрамбене индустрије.

Српски произвођачи извозе воћни сок на тржишта земаља Зоне слободне трговине у Централној Европи (ЦЕФТА) и ЕУ по просечној цени од 2,72 долара по литру.

"Разлика од 23 милиона долара настала је, пре свега, зато што у структури извоза произвођачи из Србије имају доминантно учешће најквалиетнијих воћних сокова и нектара који остварују просечну цену и изнад четири долара по литру, у зависности од величине паковања и категорије воћног напитка", прецизирао је Шеварлић.

Шеварлић је нагласио да се после незнатног пада због економске кризе у потрошњи воћних сокова, тржиште Србије се опоравља и поново достиже ниво производње од 300 милиона литара на годишњем нивоу.

"При томе је веома интересантно да 16 одсто потрошача у Србији пије воћне сокове сваког дана, 14 одсто четири до шест пута недељно, и 36 одсто два до три пута недељно, што значи да у структури исхране српског становнитва значајно учествују и воћни сокови", навео је професор.

Шеварлић је посебно нагласио да, за разлику од других земаља, у структури потрошње воћних напитака у Србији, доминира потрошња нектара и воћних сокова, док су значајно мање заступљена освежавајућа безалкохолна пића.

Професор Шеварлић истиче да српско тржиште воћних сокова, нектара и освежавајућих напитака вреди више од 350 милиона евра и веома је респектабилно међу земљама југоисточне Европе.

"Истовремено, српска индустрија воћних сокова је једна од најпрепознатљивијих у овом делу Европе и извозно највише присутна, не само на тржиштима земаља ЦЕФТА, него и ван тржишта тих земаља", напоменуо је он.

Сокови по европским стандардима

Шеварлић је указао и на чињеницу да је српска индустрија воћних сокова, преко Удружења произвођача воћних сокова, постала прва пословна асоцијација у земљи која је примљена у чланство Европске асоцијације произвођача воћних сокова и по том основу учествује на њеним заседањима.

Квалитет воћних сокова, по Шеварлићу, домаћи произвођачи прилагођавају стандардима европских потрошача и европског тржишта.

"То је значајно не само за произвођаче који извозе, већ и за становнике Србије будући да сви који извозе на европско тржиште морају да прво уведу тај квалитет воћних сокова за домаће потрошаче, а тек потом и за потрошаче на тржишту ЕУ", објаснио је професор.

Шеварлић је истакао и да, уколико би Србија на барем 30 одсто необрађених ораница, које данас према статистици износе око 250.000 хектара, инвестирала и подигла засаде, могла би да замени и потиснеи италијански део Тирола на тржишту свежег воћа.

Професор Шеварлић је апеловао на Министарство пољопривреде и трговине да изађе у сусрет индустрији воћних сокова и предложи да царинске стопе на увоз концентрисаних воћних сокова од агрума, као сировине, пре свега од поморанџе, буду смањене са 20 на пет одсто, колике су и у свим суседним земљама.