Дан устанка, за и против

У појединим градовима, и ове године је обележен 7. јул, који је током друге половине 20. века у Србији прослављан као Дан устанка против фашизма, да би 2001. године био укинут као државни празник.

Поводом 70. годишњице почетка оружане борбе против окупатора одржана је свечаност у Белој Цркви код Крупња. На спомен-обележје народним херојима положени су венци, а изведен је и културно-уметнички програм под називом "Србија не заборавља".

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић и председник Републичког одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије Миодраг Зечевић, на свечаности, су изразили оштро противљење због учесталих покушаја да се преобликује историја и улога Србије у борби против фашизма.

"Држава Србија треба да преиспита своје одлуке и ставове, донете у једној политичкој и идеолошкој еуфорији рестаурације старог друштвеног система у односу на 7. јули, Дан устанка народа Србије", сматра Зечевић.

Пре 70 година, Жикица Јовановић Шпанац почео је оружану борбу под вођством Комунистичке партије Југославије, а тај догађај прихваћен је касније као почетак устанка у Србији.

Јовановић је 7. јула 1941. године у Белој Цркви убио двојицу припадника жандармерије, Миленка Браковића и Богдана Лончара. Суд у Шапцу је, пре три године, рехабилитовао жандарме, оценивши да су убијени из идеолошко-политичких разлога.

Дан поделе?

Седам деценија од пуцња Жикице Јовановића Шпанаца, припадници припадници СУБНОР-а траже да се укинутом празнику врати ранији статус, док следбеници равногорског покрета сматрају да би на данашњи дан требало одати пошту убијеним жандармима.

Историчари упозоравају на идеолошку обојеност празника. Будући да је Скупштина Србије четнике и партизане прогласила равноправним борцима против фашизма, историчари сматрају да би требало пронаћи који би био мање споран.

Срђан Цветковић из Института за савремену историју истиче да је догађај у Белој Цркви био прихваћен само од једног покрета, па је потребно наћи неки други датум који је значајнији, а који не изазива поделе.

Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије наводи да је потребно поштовати и једну и другу традицију из 1941. године.

"Истеривањем једне истине насупрот другој, у свакодневном животу, нећемо далеко доћи", сматра Бјелајац.

Одлуку о оружаном отпору против немачког окупатора, Политбиро централног комитета КПЈ донео је у Београду 4. јула. Симпатизери четничког покрета, међутим, наводе да је још 13. маја 1941. генерал Дража Михаиловић са Равне горе повео устанак против окупатора.

Поједини историчари сматрају да би дан устанка требало да буде 28. септембар, јер је тога дана 1941. године ослобођен Горњи Милановац, први град у окупираној Србији који су заједно ослободили четници и партизани.