Алиса у земљи насиља

У земљи чуда је права лудница. Уместо Алисе познате из лектире, која иза огледала упознаје свет магије и фантазије, у новој компјутерској игри, Алиса се крваво обрачунава са својим непријатељма.

Компјутерске игре данас су омиљена забава деце. Насиље, које је у њима присутно, одувек је забрињавало родитеље. Додатно их забрањива то што се оне рекламирају у домаћим часописима, и то са експлицитним сценама насиља на насловним странама.

"Када сам погледала садржај тог часописа, слике које има, стварно сам била непријатно изненађена, јер су то слике које шаљу негативну поруку", истиче Милена Јеремић, родитељ.

Уредник часописа Скринфан, међутим, сматра да такав садржај за децу није штетан.

"Најпопуларније игре су оне које садрже насиље и оне које могу да задовољавају њихове потребе да на виртуелан начин искажу свој бес и да имају неки бес и неки одушак, али то не мора да се рефлектује на реалан живот", сматра Игор Цонић, уредник часописа Скринфан.

Министарство културе оцењује да то угрожава њихов развој и најављује кривичну пријаву. Државна секретарка тог министарства Снежана Стојановић-Плавшић каже да закон предвиђа да часописи насилног садржаја морају бити потпуно јасно означени и да такви садржаји могу бити дистрибуирани на посебан начин, како не би били доступни деци.

"С обзиром на то да овде то није испоштовано и не само да није испоштовано, већ да се тај садржај нашао на насловној страни, то је, свакако, нешто на шта ће Министарство културе реаговати и поднети пријаву надлежним органима", каже Снежана Стојановић-Плавшић.

Компјутерске генерације 

Деца на омиљени облик забаве гледају другачије. Они кажу да су данашње генерације, компјутерске генерације и да су компјутерске игре нешто што их повезује. Није им битно насиље, већ да је игрица занимљива.

И док су за децу игре више од забаве, психолози поручују да начин на који је насиље у њима представљено несумњиво држи децу приковану уз рачунар.

"Сигурно је да су такви садржаји део једне опште друштвене атмосфере, у којој има много насиља и можда још важније у којој се насиље не кажњава. Оно што би друштво морало, а држава да се побрине за то, јесте да уведе нулту толеранцију на насиље", истиче психолог Надежда Кораћ.

Иако такав вид забаве није искључиви узрок каснијег насилничког понашања младих, стручњаци кажу да није добро што он, ипак, оправдава насиље. Да то не брине оне који од те индустрије живе, показује податак да игрице доносе око 80 посто прихода играчкој индустрији.