Криза као изговор

Рационализација и светска економска криза многим фирмама биле су одличан изговор да смање број запослених, преоптерете послом преостале раднике и тако дођу до већег профита.

Најбољи пример су трговине где има мало продаваца, а од неколико каса, најчешће ради само једна. Иако је неплаћање прековременог рада, превоза, па чак и годишњег одмора свакодневица у многим трговинама, Самостални синдикат добије само две-три пријаве радника месечно.

Јулка Крсмановић је радила у домаћим и страним маркетима у земљи и тврди да ниједан ланац трговина не плаћа прековремени рад, већ обећава слободне дане које радницима касније не дају да искористе. На посао је долазила 45 минута раније и одлазила најмање пола сата касније.

"Одјава каса је од пола три, радно време је до пола три. Док се каса преда, док се сабере новац и картице, то је три сата. Значи толико прековременог рада кад се сабере, колико то испадне месечно, и колико је то слободних дана", наводи Крсмановићева.

Њена колегиница Оливера каже да је највише радила прековремено, када је припремано отварање нових продавница, а то јој нико није платио.

"Прековремено се ради ујутру од 8 до увече у 10, евентуално до 12", наводи Оливера Ђорђевић.

Уколико се радник побуни, преместе га на радно место на другом крају града или добије отказ, трећег решења нема, тврде продавци. Често због јавашлука пословођа или његовог непознавања прописа, радници буду кажњени дисциплински и одузимањем дела зараде, а најчешће притужбе синдикатима су на неправедне отказе.

На руку синдикалцима, који су основали подружнице у свим трговинским ланцима, иде то што трговине избегавају лошу слику у медијима и судске спорове који у пракси трају по неколико година.

"У највећем броју случајева, са послодавцем решавамо проблем у фирми, а то је и најјефтинији и најефикаснији начин да се реши проблем", навео је Радослав Топаловић из Самосталног синдиката трговине.

Од почетка кризе посао је изгубило више од 150.000 радника, а 76.500 њих ради, а не прима плату. Велика незапосленост, неповерење у синдикате и ниске плате, разлози су што 200.000 трговаца чува своје радно место, по цену да свакодневно буду обесправљени.