Времеплов (16.9.2010)

На данашњи дан 1894. године рођен је Александар Дероко, архитекта, историчар уметности, професор Архитектонског факултета у Београду, академик. Учесник Првог светског рата, један од првих српских пилота на Солунском фронту и један од 1300 каплара, Дероко је студирао технику у Риму и Прагу, а дипломирао на архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Као стипендиста француске Владе усавршавао се у Паризу, где му је друг из детињства, Растко Петровић, помогао да се снађе у чудесном свету уметника тога доба, попут Шумановића, Корбизијеа, Пикаса и других. По повратку у Београд, нашао се у вртлогу нових културних струјања, која су се  кретала од академског класицизма преко српско - византијског стила до модернизма. Кроз сва та преплитања праваца и стилова, Дероко је прошао учвршћујући своју оријентацију ка српско - византијској архитектури и очувању традиционалног неимарства. Пројектовао је и градио многе значајне објекте широм земље: Костурницу сарајевским атентаторима, Споменик косовским јунацима на Газиместану, Богословски факултет, Конак у Жичи, Храм Светог Саве, чесме у Београду... Написао је више књига и уџбеника: "Средњевековни градови на Дунаву", "Народно неимарство", "Монументална декоративна архитектура у средњевековној Србији", "Света Гора","А ондак је литио јероплан над  Београдом"...

Године 1977. у Паризу је умрла оперска певачица Марија Калас. Калас је певање учила на Конзерваторијуму у Атини, где је као петнаестогодишњакиња дебитовала у улози Сантуце у Маскањијевој опери "Кавалерија рустикана". Са 18 година певала је Тоску, као и Ленору у Бетовеновој опери "Фиделио". Њен успон ка светском оперском Олимпу почео је 1950. године, када је наступила као Аида у Миланској скали. Четири године касније, певала је у Чикашкој опери, а затим у улози Норме у Ковент гардену и њујоршком Метрополитену. Са сцене се повукла веома рано, у 42. години, али је остала запамћена као својеврсни феномен, великог распона гласа, изванредне технике и префињеног осећаја за белканто.

1736.- Умро Габријел Данијел Фаренхајт, немачки физичар, конструисао први термометар са живом (Данциг, 24. 05. 1686 - Хаг, 16. 09. 1736)

1823.- Рођен  Михаило Обреновић, кнез (Крагујевац, 16. 09. 1823 - Београд, 10. 06. 1868)

1840.- Први јавни бал у Београду поводом рођендана кнеза Михаила Обреновића 

1869.- Рођен Милоје Васић, археолог, професор Универзитета у Београду, управник Народног музеја, академик  (Велико Градиште, 16. 09. 1869 - Београд, 04. 11. 1956)

1888.- Рођен Франс Емил Силанпе, фински књижевник, нобеловац (Хаменкир, 16. 09. 1888 - Хелсинки, 03. 06. 1964)

1908.- Индустријалац Вилијам Дјурант основао компанију "Џенерал моторс"

1918.- Рођена Бранка Веселиновић, позоришна, филмска и ТВ глумица, хуманиста, амбасадор УНИЦЕФ-а  (Стари Бечеј, 16. 09. 1918)

1924.- Рођена Лорин Бекол, америчка филмска глумица (Њујорк, 16. 09. 1924)

1925.- Рођен Б. Б. Кинг, амерички блуз-певач и гитариста (Ита Бена, 16. 09. 1925)

1925.- Рођен Ђокица Милаковић, позоришни, филмски и ТВ глумац  (Дарда,16. 09. 1925 - Загреб, 12. 11. 2001)

1956.- Рођен Дејвид Коперфилд (Сет Коткин), амерички илузиониста (Метучен, 16. 09. 1956)

1987.- У Монтреалу усвојен Протокол Бечке конвенције о заштити озонског омотача, у спомен на овај догађај, Генерална скупштина УН је 1994. године  прогласила 16. септембар за Међународни дан заштите озонског омотача 

1988.- Откривен Споменик браниоцима Београда  у Првом светском рату  

1994.- Почела са радом РТВ Пинк

1996.- Изашао први број дневног листа "Блиц"

2006.- Умро Зоран Богавац, новинар и публициста (Београд, 25. 04. 1947 - Београд, 16. 09. 2006)

2007.- Умро Роберт Џордан (Џејмс Оливер Ригни), амерички књижевник  (Чарлстон, 17. 10. 1948 -  Чарлстон, 16. 09. 2007)

2008.- Умро Момчило Поповић, новинар и уредник листа  "Побједа", директор Радио Бара (Ђурмани, 1943 - Бар, 16. 09. 2008)

2008.- Умро Милош Грбић, одбојкаш, репрезентативац СФРЈ (Клек, 22. 09. 1943 - Београд, 16. 09. 2008)

2009.- Умро Александар Секулић, књижевник (Секулићи, 26. 04. 1937 - Београд, 16. 09. 2009)