Чекајући закон о реституцији

Покушај бивших власника земљишта на којем је била "Касарна 4. јули" да блокирају почетак градње станова на том простору, још један је од примера који подсећа власт да мора донети закон о реституцији.

Подељена су мишљења о томе зашто нема закона и какав ће модел враћања својине бити примењен.

Ипак, представници Владе очекују да ће закон о реституцији бити донет у њиховом мандату, да ће бити правичан и да ће уважити економску реалност.

Закон о реституцији чека расплет судског спора о враћању имовине црквеним заједницама. За представнике мреже за реституцију то је још једно одуговлачење решавања тог питања.

Координатор Мреже за реституцију Миливоје Антић објашњава да разлог зашто нема реституције у Србији, а самим тим и суштинске приватизације "лежи у личном интересу повлашћених појединаца у Влади Србије који одбијају да враћањем имовине доведу да држава задржи монополе".

У Влади негирају такве тврдње правдајући недоношење закона чекањем оцене уставности враћања имовине црквама. Још се не зна какав ће бити модел враћања имовине.

Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић каже да управо зато што се не ради о малим износима решење није једноставно, али да као један од услова за приступање Европској унији мора бити донесено.

"Ми као Влада смо опредељени да до краја мандта решимо то питање", каже Илић.

За сада су у опцији три начина враћања имовине од одузете својине, преко обвезница у новчаном облику, па до комбинације та два модела.

Попис по општинама

Заштитник грађана Саша Јанковић сматра да стари власници губе стрпљење, али да је највећи проблем што држава и не зна са каквом имовином располаже.

"Због тога смо од дирекције за имовину као заштитници грађани у сарадњи са особама које траже своју имовину назад организовали акцију пописивања по општинама Србије свега оног што се десетинама година расуло заборавило и држава не зна да га има", каже Јанковић.

Док се, с једне стране пописује имовина државе која би могла да се врати у исто време се проверавају подаци у молбама 140.000 старих власника. Од тог броја скоро 4.000 страних држављана потражује своју имовину, па стручњаци кажу да чекање никоме није савезник.

"Ако неко данас жели да улаже, није сигуран у порекло власништва тог земљишта или објекта које је настало комунистичким или социјалистичким наслеђем, онда решење тог питања у овом тренутку не представља само вољу Владе већ и неминовност", оценио је професор са Енглеске пословне школе Владимир Круљ.

Вредност одузете имовине према ранијим проценама креће се од четири до осам милијарди евра.

Када је реч о пољопривредном земљишту ту је ситуација са враћањем изгледнија.

Највећи изазов сигурно су куће и земљиште у градовима што би могла да надомести или новчана надокнада или замена некретнина.