Булимија - болест психе

У свету око два осто женске популације пати од анорексије и булимије, односно поремећаја исхране, који могу довести и до смрти. Иако нема прецизних података колико девојака у Србија има ове поремећаје, стручњаци упозоравају да из године у годину тај број расте.

Идеалне телесне димензије постале су опсесија жене новог миленијума. Разапета између биолошке потребе за јелом и социјалног имератива да буде мршава, она полако улази у зачарани круг поремећаја исхране.

Булимија, знатно чешћи поремећај исхране од анорексије, сматрају стручњаци много је опаснији и за саму девојку мучнији. Булимични напад праћен је самопотцењивањем, депресивним расположењем и страхом од добитка тежине, а да би то спречиле, девојке изазивају повраћање, користе лаксативе и диуретике, баве се физичким активностима.

"Оно на шта чланови породице треба да обрате пажњу, ако посумњају на булимију су акутно испражњен фрижидер - нестајање хране, већа количина по кући, запрљано купатило који често остаје после повраћања, на самој особи која је болесна од булимије после повраћања често су закрвављене очи, подбуло лице, могу да се јаве отоци подвиличних и паротидних жлезда", истакла је доктор Марија Ђуровић психијатар из Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић".

Особа која болује од булимије заправо је носилац симптома целе породице.

"Најчешће у породици постоје неки проблеми, било да се ради о алкохолизму, депресији и неким нерешеним односима у породици. Тако да породична депресија заправо подразумева и породичну терапију поред терапије самог пацијента", објаснила је Ђуровић.

Ђуровић је додала да булимија спада у психијатријски поремећај па је за лечење најбоље потражити помоћ психијатра који ће даље проценити да ли треба укључити нутриционисту и специјалисте неких других области.

Поремећаји у исхрани, спомињу се већ у старом Египту и неким персијским списима. Чак су се и стари Римљани на својим забавама преједали, а затим повраћали, да би могли поново да једу.