Преминуо Раде Марковић

Познати позоришни глумац Раде Марковић умро је у 89. години.  Марковић је умро у Забоку, у Хрватској.

Емисију ТВ лица са Радетом Марковићем можете погледати овде

Раде Марковић, рођен 1921. године у Београду, студирао је Технички а потом Филозофски факултет у Београду, али се посветио глуми, играјући најпре у аматерској групи на Коларцу.

У Београдском драмском позоришту играо је више од деценију и по, често у представама са својом супругом Оливером Марковић.

Глумио је у близу 100 филмова.

Послератне генерације сећају га се и као спикера првих издања "Филмских новости", које су у то време биле посебан вид јавног информисања. Био је спикер и у многим краткометражним филмовима.

Марковић је режирао два документарна филма.

На позоришним даскама, где је остварио близу 200 улога, играо и после одласка у пензију. На премијери позоришног комада "Златно теле" у Народном позоришту Београд, на основу текстова Иљфа и Петрова, требало је да игра 6. октобра. Тај комад режира његов син, познати филмски и позоришни редитељ Горан Марковић.

Раде Марковић је био и професор глуме на Академији позоришне уметности у Новом Саду.

Време и место сахране накнадно ће бити објављени.

Великан позоришне и филмске уметности

Колеге и пријатељи познатог глумца, навели су да је сцену напустио један од великана позоришне и филмске уметности.

Управник Народног пожоришта Божидар Ђуровић рекао је да је Марковић био један од неспорних великана модерне глуме српског театра, који је оставио неизбрисив траг на сценама широм бивше Југославије, а посебно у београдским позориштима.

"Играо је у многобројним телевизијским драмама и серијама и у више од 80 домаћих и страних филмова", рекао је Ђуровић и истакао да се "историја театра не може писати без његовог имена и без спомињања многобојних признања код којих глумцима највише ласка оно еснафско - "Добричин прстен".

Ђуровић је рекао и да је "судбина хтела" да Марковић своју последњу ролу коју је припремио под редитељском палицом свог сина Горана Марковић, ипак, не одигра пред публиком.

Глумац Лазар Ристовски, који каже да колегу памти као једног од највећи српских глумаца, подсетио је да је са Марковићем радио на почетку своје каријере у представи "Амадеус".

"То је један од најзначајнихјих тренутка у мојој каријери и памтим Радета као једног од највећи српских глумаца", рекао је Ристовски и додао да глумац остаје заувек иза својих улога.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић сматра да је Марковићев рад био изузетно битан за наше позориште и генерално нашу филмску културу.

По његовим речима, био је једно од највећих и најпостојанијих имена у нашој уметности, а оно по чему ћемо га памтити, поред силних улога које је реализовао у позоришту су и бројне филмске роле.

"Имао је близу 100 филмских улога са најпознатијим глумцима и у великим филмовима који су обележили нашу културу, играо је велике и мале улоге, а невероватна је ауторитативност са којима се појављивао у малим углогама", каже Зеленовић.

Глумац Драган Николић истакао је да је имао ту част да заједно са другим колегама који су играли са Марковићем, било у позоришту или на филму, то схвате као "додатну врсту магистратуре".

"Марковић је био глумац, редитељ, професор, не само у школи већ и на свим пословима у којима смо учествовали заједено - он је био на неки начин ментор свих нас који смо млађи од њега", наводи Николић.

Николић каже и да је Марковић оставио велики траг у позоришту и на филму - био је један од првих позоришних глумаца који је увео неки нови метод у савремену глуму у оној најзлатнијој ери београдског драмског позоришта, а у исто време играо и главне улоге и био прва филмска звезда.