Депресија и деца (НИЈЕ ЕМИТОВАНО У ДНЕВНИКУ)

Свако четврто дете које затражи помоћ психијатра болује од депресије, подаци су Института за ментално здравље у Београду. Према статистици Светске здравствене организације, анксиозност и депресија чине чак 79 одсто свих психијатријских дијагноза, па се предвиђа да ће, за десет година, после срчаних обољења, депресија бити друга болест која проузрокује инвалидитет.

Стручњаци кажу да чак и трогодишње дете може да болује од депресије. Та болест је до 12. године чешћа код дечака, док је после тог узраста међу пацијентима много више девојчица.

Анкете показаују да неки мисле да су деца депресивна јер немају оно што виде да друга деца имају и често буду у депресији и расположење је врло лоше, док други мисле да  што више имају то су усамљенији.

Још пре четири века, један писац је ову болест описао речима - да се пакао на земљи налази заправо у срцу депресивног човека.

Понекад, пораз који човек доживи, објашњавају психијатри, потпуно разори његов одбрамбени систем који му помаже да се лакше носи са животним проблемима. Поред злостављања и занемаривања деце као и неслоге у породици - депресију могу да проузрокују и разне друге животне ситуације у којој се дете нађе без подршке.

Докторка Оливера Алексић-Хил дечји психотерапеут, наводи да је стрес за дете и полазак у обданиште, школу, прва лоша оцена, немогућност савладавања школског градива, ругање вршњака...

"Све су то ситуације које могу довести до депресије а онда и клиничке слике депресије", рекла је Алексић-Хил.

Пораст депресије међу нашом децом - тврде стручњаци - најпре је родитељска одговорност.

Деца су препуштена прилично сама себи или колективним одгајањима, родитељи су стално под стресом што се такође одражава на децу и оно што се мало зна је чињеница да је за стабилност, сигурност и добро расположење јако вазно да мајка буде смирена, да породица добро функционише.

Губитак апетита, безвољност, успорено мишљење , свадљивост, потиштеност и умор - само су неки од симптома депресивног расположења. Дешава се да такве промене пре родитеља уоче наставници у школи или педагози .

Пакао који може да изазове наркоманију 

Миља Кривокућа, школски психолог, каже да "понекад родитељи потпуно негирају када им се каже да њихово дете има проблем, да не сарађују са школом и да је потребно да се укључе и друге установе".

Наравно, додаје Кривокућа, има и оних родитеља који су спремни на сарадњу јер је једино тако могуће да се помогне детету.

Није свако нерасположење депресија - упoзоравају лекари. Ипак уколико оно потраје дуже - неопходно је консултовати психијатра.

Када се проблем игнорише - понекад се деси оно најгоре - депресивно дете може да посегне и за дрогом, па и да постане склоно самоповређивању.

Тај пакао, кажу лекари, често нагони депресивно дете да, уколико не започне лечење на време - касније посегне и за дрогом.

Проблем тада постаје још већи. Неретко се, нажалост, дешава, да у поодмаклој депресији - кажу лекари - такав млад човек постане склон самоповређивању.