Четвртком у 9: Украјински фронт – између рата и мира

Председник Русије Владимир Путин најавио је одговор на недавне нападе Украјине на војне аеродроме и на железницу, што је потврдио амерички председник Доналд Трамп. За то време, Кијев и Володимир Зеленски предлажу прекид ватре до састанка шефова две земље. Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже да је украјинска акција била погрешна и да не осликава праву слику на терену – да Русија контролише 20 одсто украјинске територије . Некадашњи амбасадор Србије у Турској и Грчкој Душан Спасојевић сматра да је мир у овом сукобу далеко, а да му се чини и да САД покушавају да се повуку из конфликта. Новинарка РТС-а која је извештавала са мировних преговора у Истанбулу Биљана Радуловић сумира да је важно што су се Кијев и Москва уопште састали, по први пут после три године, али да до сада у тим разговорима није постигнуто много, осим хуманитарних уступака.

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже да Русија неће спровести, како подвлачи, крајњи одговор на украјински напад на руски војни аеродром у Сибиру.

"У Москви се вага какав ће бити одговор на диверзантску акцију која ће се несумњиво провлачити у уџбеницима војних вештина и која је вероватно разбеснела Владимира Путина, јер је то очигледан обавештајни промашај – допустити да та количина дронова допре чак и до Иркутска и Сибира и нанесе велику штету која се по неким мерама процењује на седам милијарди долара у руском ваздухопловству", истиче Јакшић.

Наводи да му је сумњива тврдња Украјине да није обавестила Сједињене Америчке Државе о намери да спроведе план у дело.

"Многи и у Москви сумњају да је то тачно и верују да је Трамп знао шта ће се догодити и да се води таквом политиком док преговара о миру. Украјински председник Володимир Зеленски покушава да Американце што више увуче у одбрамбене акције, али Трамп то још увек не жели", указује Јакшић.

Некадашњи амбасадор Србије у Турској и Грчкој Душан Спасојевић сматра да ни на светском нивоу, када се говори о сукобу у Украјини, не постоји интелектуални и дипломатски ниво способан да спроведе мир.

"Не знамо какви су крајњи ратни циљеви Русије. Одговора ће бити. Трампов саветник за Украјину је ово назвао руским Перл Харбором", објашњава Спасојевић.

Истиче да је питање Украјине за Русију значајно већ дуго, више векова.

"Стога, Руси неће дозволити да се почине велики злочини над цивилима. За сада се води конвенционалан рат и углавном страдају војници на фронту. Оно што је ново јесте да видимо Америку која се на неки начин повлачи из сукоба, јер неће да дозволи себи да се губитак рата – који је за мене неминован, јер Украјина не може да победи Русију – окрене против њих", закључује Спасојевић

Новинарка РТС-а која је извештавала са мировних преговора у Истанбулу Биљана Радуловић сумира да је необично да су Украјинци одмах изашли са подацима о бројевима колико је авиона оштећено.

"Руси се нису оглашавали и дуго су чекали да би било шта демантовали. Наравно, треба проверити све информације. Мени је био интересантан показатељ да ни Руси не посматрају своје медије у потпуности са поверењем када је реч о сукобу у Украјини", наводи Радуловићева.

Рат тече, преговори тапкају

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић истиче да се акцијама попут украјинске у случају напада на руски војни аеродром не добијају ратови.

"Без обзира и на штете које су нанете руским стратешким бомбардерима, има она још много других бомбардера. То је више психолошко значење које Русима открива да су рањиви, али је то Украјинцима недовољно да се на тај начин добију ратови", сматра Јакшић.

Наводи да је дрон постао заштитни знак овог сукоба.

"Европска унија је недавно одобрила нови зајам од 1,3 милијарде евра Украјинцима за производњу дронова. Никада ниједан рат није вођен са том количином тог новог оружја, које се показује врло ефикасним и разорним. Али ситуација на фронту је једна сасвим друга прича – а она каже да Руси држе под контролом 20 одсто украјинске територије", закључује Јакшић.

Бивши амбасадор Србије у Турској и Грчкој Душан Спасојевић указује на анализу Британског војног института која приказује да у овом тренутку Русија има близу 600.000 борбено спремних припадника војске на фронту, који је у Украјини дугачак 1.200 километара.

"Украјина има укупно око 800.000 чланова безбедносних снага, укључујући и полицију и ватрогасце. Дакле, читав безбедносни систем! Када је реч о војницима, то је мање од 200.000 људи у овом тренутку и тај однос снага је на појединим деловима фронта један према шест у корист Руса", истиче Спасојевић.

Закључује да је Украјина дубоко разорена земља у којој су градови напуштени, а инфраструктура уништена, док су људи, онај најобразованији слој, напустили државу.

"И у том смислу сам рекао да је оно што је са реалистичког становишта потпуно извесно, јесте да ће на фронту, ако се овај рат настави, бити све теже за Украјину", каже Спасојевић.

Новинарка РТС-а Биљана Радуловић наглашава да се на преговорима о примирју у Истанбулу мало тога постигло.

"У првој тури преговора средином маја нисмо ни знали шта ће бити на преговарачком столу. Сада је било нешто другачије. Имали смо меморандум. У оба случаја и хуманитарне уступке. Међутим, оно што је битно јесте да тек сада први пут видимо да две стране покушавају да разговарају. И то је оно што је, заправо, недостајало претходне три године. У дипломатији увек постоји нека врста разговора на паралелном колосеку који не мора бити јавно отворен", закључује Радуловићева.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.