Тетка у Канади, имовина у Србији – може ли држава да уђе у траг новцу од корупције
Механизми за утврђивање порекла имовине, као и за одузимање имовине стечене криминалом и корупцијом, нису довели до успешних резултата, један је од главних закључака семинара одржаног на Правном факултету. Речено је да је потребна измена законодавног оквира, ефикаснија међуинституционална сарадња и увођење делотворнијих санкција за органе који одбијају сардању са другим органима у том послу. Последице низа неуспешних покушаја у обрачуну са корупцијом и криминалом огледају се и у све већем одсуству страха починилаца да ће одговарати.
Власти се мењају, али једно неписано правило деценијама опстаје: одговорност за покрадено најчешће изостаје, оцењује професор Здравковић. Сада види потенцијал за прекид тог континуитета.
“Приметио сам да у Србији међу политичком елитом постоји један консензус, тај консензус се може свести на: покрадено се не расправља. Они који су стекли богатство и после смене власти и после смене режима, остали су једнако богати, ако не и богатији и смену овог режима није извела политичка елита. Овде имамо једну сасвим нову ситуацију која даје наду да се одређени културни модели који владају у овом народу промене", каже проф. др Милош Здравковић са Правног факултета Универзитета у Београду.
Борбе против корпуције нема док се не удари на имовину, теза је професорке Бајовић. Каже да Србија не чини довољно да врати незаконито стечену имовину која је завршила у иностранству. Наглашава и да се имовна стечена извршењем кривичних дела у Србији ретко одузима, а да јавност нема јасан увид у то коме је имовина одузета нити како се њоме даље располаже.
"Одузима се око 5 одсто прихода од криминала"
"По подацима MONEYVAL-а (Committee of Experts on the Evaluation of Anti-Money Laundering Measures and the Financing of Terrorism), то је тело Савета Европе које оцењује колико се државе боре против прања новца - извештај о Србији из 2025. године оцењује да се стварно одузима око пет одсто прихода од криминала. Значи, 95 посто остаје у рукама учиниоца", каже проф. др Вања Бајовић, Правни факултет Универзитета у Београду.
Требало би, став је професорке Бајовић, размишљати о увођењу модела по коме у одређеним случајевима не би морало да се чека на осуђујућу пресуду у кривичном поступку да би имовина могла да буде одузета.
"Имамо директиву ЕУ која обавезује државе да омогуће одузимање имовине без кривичне осуде када је поступак покренут, али не може бити настављен због болести, бекства или смрти осумњиченог, односно оптуженог. Британци, рецимо, примењују налоге за необјашњиво богаћење, ако неко лице има необјашњиву имовину, наложи му се да достави њено порекло, па ако не оправда, покреће се поступак за њено одузимање“, објашњава Бајовићева.
Предлог да се додатно прошири круг особа повезаних са јавним функционерима
Професорка Јеринић подсећа на неке раније дате предлоге, да се додатно прошири круг особа повезаних са јавним функционерима који би били у обавези да достављају извештаје о имовини. Јер није реткост да људи блиски јавним функционерима имају скупе сатове, некретнине, аутомобиле, станове у иностанству, а да није јасно како су ту имовину стекли.
"Такође, предложили смо да се прошири дефиниција јавних функционера, јер је она једним доста штетним Аутентичним тумачењем Закона о спречавању корупције из 2021. из дефиниције јавних функцинера изоставила бројне људе који су на позицијама које носе високи ризик од корупције. То су пре свега људи на некаквим положајима у привдредним друштвима чији је оснивач држава", каже проф. др Јелена Јеринић, Правни факултет Универзитета Унион у Београду.
Увећање имовине објашањавали поклонима и зајмовима
Због више случајева у којима су јавни функционери увећање своје имовине објашањавали поклонима и зајмовима, професори Јеринић и Костић написали су измене закона које би требало да помогну у спречавању могућих злоупотреба. Међутим, те измене, кажу, донедавна власт није прихватила.
"Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали који је правдао 200.000 евра за школовање деце у приватним школама поклонима неких пријатеља. Не би требало потцењивати некадашњег министра Александра Вулина, који је у епопеји теткиног стана рекао да је новац узет на зајам и то је изванредно добро објашњење", каже проф. др Светислав В. Костић са Правног факултета Универзитета у Београду.
Грађани с правом очекују од надлежних институција да истерају на чистац бројне афере, испитају порекло имовине јавних функционера, утврде да ли је стечена корупцијом и злоупотребом положаја и да је одузму уколико се то докаже.