Читај ми!

Шабић: Инсистираћу да РТС што пре добије директора, али процедура би могла да траје месецима

Члан Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Родољуб Шабић говорио је у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је" о ситуацији у Радио-телевизији Србије после оставке генералне директорке Мање Грчић. Указао је на то да Јавни сервис тренутно нема ни вршиоца дужности генералног директора, ни остале вршиоце дужности уредника, ни потпун Управни одбор, нити Програмски савет.

Родољуб Шабић изјавио је да закони о јавним медијским сервисима и о електронским медијима предвиђају јасне кораке у ситуацији када Јавни сервис остане без директора у уобичајеним околностима.

У таквој ситуацији Управни одбор, у прописаном саставу, одредио би вршиоца дужности на кратак период и расписао конкурс за избор директора, док би вршилац дужности обављао послове у пуном капацитету, са ограниченим мандатом до именовања новог руководства.

Шабић је подсетио и на праксу дуготрајног ангажовања вршилаца дужности у домаћим јавним и државним предузећима, као и у самом РТС-у.

Како је навео, пре Мање Грчић директор јавног сервиса био је човек који је одавно испунио услове за пензију, док је и директор Радио Београда остао на тој функцији и након испуњења услова за пензионисање.

У емисији је указано и на супротну промену – да је сада забрањен улазак свим пензионерима и да су раскинути уговори са свима који су стекли услове за пензију, укључујући и немогућност ангажовања глумаца и других сарадника који испуњавају те услове.

"Све одговоре на папиру имамо. Уписани су и у Закон о јавним сервисима и у Закон о електронским медијима", прецизирао је Шабић.

Управни одбор без кворума 

Како је истакнуто у разговору, РТС после избора нема Управни одбор од девет чланова, већ само три, што није довољно ни за минимални кворум за доношење одлука.

Истовремено, три члана примају накнаде за рад који се не може идентификовати, будући да Управни одбор практично не функционише.

Такође је оцењено да је покушај продужења мандата писмом министра у техничкој влади немогућ, јер је мандат законска категорија.

На питање да ли је оставка генералне директорке валидна када је поднета Управном одбору који има три од девет чланова, Шабић је оценио да је реч о комплексном питању које отвара и шире дилеме о самој валидности статуса претходног директора, уз подсећање на спорне околности у вези са дипломом.

Наглашено је и да РТС нема Програмски савет јер му је истекао мандат, као и да у Скупштини није формиран Надзорни одбор, који је законом предвиђен.

"Једном речју – немате ни минимални број да бисте имали кворум и доносили било какву одлуку", истакао је члан Савета РЕМ-а.

Кораци до конкурса и рокови који трају месецима

Да би се дошло до легитимног избора директора, неопходан је Управни одбор са одговарајућим бројем чланова, а његове чланове бира Савет РЕМ-а после спроведеног конкурса.

Будући да су закони мењани, Савет РЕМ-а је обавезан да донесе нови правилник о начину избора чланова Управног одбора, стави га на јавну расправу и усвоји пре расписивања конкурса.

Шабић је навео да је правилник усвојен и стављен на јавну расправу која је у току, те да ће лично инсистирати – као што верује да ће чинити и већина чланова Савета РЕМ-а – да јавни сервис у што краћем року добије директора.

Истовремено је указао на то да поступак не може бити завршен брзо и да ће трајати месецима, током којих ће РТС остати у правном и управљачком вакууму, уз ризик да конкурс не успе или да буде оборен.

"Усвојили смо правилник и ставили смо га на јавну расправу, која тече. Лично ћу инсистирати на томе, а верујем да ће то радити и сви чланови Савета РЕМ-а, да што је могуће у краћем року јавни сервис добије свог директора", поручио је Шабић.

Одговорност и питање евентуалног lex specialis

Објашњавајући зашто је дошло до застоја, Шабић је указао на дуготрајну блокаду и непостојање Савета РЕМ-а услед покушаја власти да у његов састав уведе фаворизованог кандидата, након чега су уследиле оставке независних кандидата. Тај процес је, навео је Шабић, трајао месецима.

Према његовим речима, власт је била свесна да не постоји орган који бира чланове Управног одбора јавног сервиса, а приликом ранијих измена закона могла је, макар једном законском одредбом, да продужи мандат актуелном сазиву до избора новог, али то није учинила.

На питање о могућности доношења посебног закона (lex specialis), Шабић је у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је" рекао да није на њему да даје такве савете и да је његов задатак примена закона, док је предлагање закона питање за законодавца и нову Владу.

Иако, према Уставу, предлог закона могу поднети и скупштински одбор или посланик, владини предлози у пракси најбрже долазе на дневни ред и бивају усвојени.

Поновио је да је за овакво стање одговорна одлазећа, техничка власт и да јавни сервис није једина институција која се налази у сличној ситуацији.

"Поново кажем – за све ово је још увек одговорна одлазећа власт, односно влада у техничком мандату", закључио је Шабић.

петак, 20. новембар 2026.
16° C