Одрастање између сиромаштва и неједнаких шанси, деца у ромским насељима најугроженија

Сиромаштво деце у сеоским и ванградским срединама три пута је веће него у градовима, док положај деце из ромских насеља посебно забрињава, показало је национално истраживање које се иначе спроводи у 120 земаља света. Међу најугроженијима су деца из ромских насеља, где је смртност деце до пет година четири пута већа него у осталој популацији.

Не одраста безбрижно свако дете у Србији. Њихове животне шансе одређује то где живе и из каквих породица потичу. У ромским насељима, где готово половина становника не може да се прехрани, умре три пута више беба него у осталој популацији.

Немања Трбојевић из Републичког завода за статистику рекао је да у ромским насељима смртност одојчади и деце до прве године износи 17 на 1.000 живорођених, а смртност деце млађе од пет година 19 на 1.000 рођених.

"Податак из 2024. године је: смртност одојчади износи 4,6 а деце млађе од пет година око 5,5 на 1.000 живорођених", истакао је Трбојевић.

Готово половина Ромкиња уда се пре пунолетства, а неке у брак ступе а да не наврше ни 15. годину. Деци која рађају децу није одузето само детињство већ и шанса за бољу будућност.

Од школских клупа до раног материнства

Шеф Канцеларије Популационог фонда УН у Србији Борка Јеремић навела је да је веома повезан са овим је и налаз о адолесцентном рађању, док стопа рађања у општој популацији износи 11 на 1.000 девојака узрастом од 15 до 19 година у ромским насељима.

"Статистика је готово девет пута већа. Оваква разлика јасно указује на повезаност раног рађења са образовном искљученошћу, сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама и исправним информацијама", рекла је Јеремићева.

Све више деце из најсиромашнијих породица похађа предшколско и основну школу. Број тих ђака, међутим, осипа се током средње школе, када многи одустају од даљег школовања.

"Три или више књига за читање има 92 одсто деце узраста седам до 14 година на националном нивоу, а само 23 одсто деце у ромским насељима. У обе популације је то више него 2019. године. Занимљиво је да је приступ интернету висок у обе популације, око 90 одсто", рекао је Немања Трбојевић.

Како породица обликује будућност детета

Мајке су посвећеније деци од очева, а према истраживању – што је мајка образованија и деца су школованија. Нажалост, неки родитељи и даље децу васпитавају батинама.

Директорка Уницефа у Србији Кристина де Бројн наглашава да треба улагати у децу у што ранијем узрасту, пре него што неповољне околности оставе трајне последице.

"Потребно је усмерити већу подршку онима којима је она најпотребнија и постарати се да образовање, здравствена и социјална заштита деце заједнички одговарају на потребе деце и породица. Сада је на свима нама да делујемо како бисмо заштитили будућност сваког детета у Србији", рекла је Бројн.

Забрињавају и подаци о менталном здрављу. Све више младих има симптоме депресије и анксиозности, који ометају њихово свакодневно функционисање и односе с другим људима.

понедељак, 16. новембар 2026.
11° C