Апотека Београд на ивици опстанка, дуг две милијарде динара – има ли спасоносног решења
Последња већа набавка лекова у Апотекама Београд била је пре годину и по дана, број апотека у мрежи смањен је са 123 на мање од 40, а око 250 запослених поново чека зараде. Вршилац дужности директора Никола Прелевић разлог таквог стања види у последицама законских промена, неравноправном положају државних апотека и недостатку системског финансирања. Из синдиката поручују да су за кризу одговорни и оснивач и досадашња руководства установе и да је неопходно обезбедити новац за рад и измирење дугова.
Апотека Београд, некада једна од најзначајнијих јавних апотекарских установа, суочава се са озбиљном финансијском кризом. Дуг је достигао две милијарде динара, залихе лекова су исцрпљене, а запослени поново чекају две и по плате. Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас их ради мање од 40.
Према речима фармацеуткиње Катарине Пиндић, тренутно је запослено око 250 људи, међу којима је приближно 120 фармацеута и 67 фармацеутских техничара, док је пре кризе установа имала више од 1.000 запослених.
Залихе су почеле да се смањују током 2024. године. После репрограма дуга према добављачима, средином прошле године набављена је већа количина лекова, али је то уједно била и последња набавка.
Пиндићева указује да су последице несташице најпре осетили грађани, који су тешко долазили до неопходних лекова и препарата. Додатни проблем је, како наводи, недостатак информација о залихама и могућностима да пацијенте упуте у друге апотеке.
Запослени у "Апотеци Београд“ обраћали су се на више адреса, али помоћ и даље чекају. За то време, и за њих и за грађане остаје отворено питање – које ће апотеке сутра отворити врата.
Прелевић: Државне апотеке у неравноправном положају
Вршилац.дужности директора Апотеке Београд Никола Прелевић сматра да су до кризе довеле дугогодишње системске промене и неравноправни услови пословања у односу на приватни апотекарски сектор.
Као једну од важних прекретница издвојио је 2013. годину, када су државне апотеке изгубиле монополистички положај у издавању лекова на рецепт, што је, према његовим речима, омогућило ширење приватног сектора.
Другу важну промену представљало је увођење централизованих јавних набавки 2015. године. Прелевић тврди да је тиме Апотека Београд изгубила могућност директног преговарања са добављачима, као и попусте и друге погодности, што је установу годишње коштало око милијарду динара.
Навео је да је установа 2013. године имала суфицит од 1,7 милијарди динара, док је од 2016. почела да послује са губицима. Према његовим речима, трошкови запослених и пословања нису били усклађени са падом промета и тржишног удела.
Прелевић је подсетио да је функцију в.д. директора преузео 2023. године, када је затекао дуг према добављачима од милијарду и по динара, обустављене испоруке робе и свега 70 милиона динара на рачуну установе, што није било довољно ни за једну месечну плату.
Он сматра да је неопходно донети нови закон који би уредио област апотекарства и омогућио равноправније услове пословања државних и приватних апотека.
Шикуљак: Оснивач није преузео одговорност за финансирање
Председница Синдиката "Опстанак“ Јелена Шикуљак сагласна је да су законске промене допринеле неповољном положају државних апотека, али сматра да је један од кључних проблема преношење оснивачких права на локалне самоуправе, које нису у потпуности преузеле обавезе финансирања.
Како је истакла, није јасно дефинисано ко ће обезбеђивати новац за плате и средства за рад, иако су те обавезе оснивача делимично предвиђене Законом о здравственој заштити.
Шикуљак одговорност види и у досадашњим руководствима установе и управним одборима, који, према њеним речима, нису благовремено реаговали на дугогодишње трошење средстава остварених у последњој години суфицита и погоршање финансијског стања.
Подсетила је да је на састанку крајем јула ове године било договорено решавање проблема заосталих 16 зарада и овере здравствених књижица, али да је, како наводи, само део договореног испуњен.
Ко треба да обезбеди новац за наставак рада
Прелевић је рекао да су руководство и запослени упозоравали на проблеме и тражили састанке са надлежнима, али да је сада неопходна конкретна одлука оснивача о будућности установе.
Према његовим речима, Град Београд мора да одлучи да ли жели да Апотека Београд настави да ради у постојећем облику и да, у том случају, преузме трошкове њеног финансирања. У супротном, сматра да би требало размотрити да установа поново пређе у надлежност државе.
Шикуљак као системско решење види уговарање фармацеута и апотекарских установа са Републичким фондом за здравствено осигурање, чиме би се обезбедило финансирање зарада, као и новац за набавку лекова и остала средства за рад.
Прелевић је указао на то да фармацеути и стоматолози, за разлику од других здравствених радника у државним установама, нису уговорени са Фондом, због чега је, како сматра, потребна и измена закона.
Саговорници су се сагласили да је неопходно пронаћи трајно решење, али док се не донесе одлука о финансирању и будућности установе, остаје неизвесно када ће Апотека Београд моћи да обнови залихе и обезбеди редовно пословање.
