Црвени аларм због тероризма у Србији – шта кажу стручњаци о опасности од нових напада

После другог напада на Амбасаду Израела у Београду у последње две године, у Србији је проглашен највиши, црвени степен опасности од тероризма, док се утврђује да ли су нападачи деловали самостално или по налогу терористичке организације Исламска држава.

Професор Факултета за међународну политику и безбедност Универзитета "Унион" Слободан Анђелковић каже за РТС да црвени степен опасности од тероризма представља највиши ниво безбедносне узбуне, али да конкретне процедуре поступања полиције нису јавно доступне. Објашњава да се степени опасности означавају бојама како би службе безбедности могле брзо да реагују у кризним ситуацијама.

"Отприлике да је зелена боја стање без актуелних претњи, жута да постоје одређене индиције, наранџаста да постоје јасне претпоставке да ће доћи до напада, а црвена, ова која је сада активирана, јесте да смо тренутно под нападом", објашњава Анђелковић.

Према оцени професора, проглашење највишег степена опасности подразумева шири опсег безбедносних мера, које могу да обухвате појачану заштиту критичне инфраструктуре, објеката од посебног значаја, чешће полицијске патроле и контролне пунктове. Напомиње да се део мера спроводи без непосредног увида јавности.

"Покреће се једна операција ширег опсега да би се ствари ставиле под контролу, јер ми сад ово не знамо да ли је појединачно или није, да ли ће уследити неки други напад или не", истиче Анђелковић.

Указује да један терористички напад понекад може да подстакне нове нападе и покрене такозвану спиралу насиља. Ипак, сматра да у конкретном случају нема довољно показатеља који би упућивали на постојање шире организоване акције.

"Некако ми се чини да је ово ипак један индивидуални чин него нека шира и већа организација, али МУП са свог аспекта или уопште службе безбедности не могу тек тако да препусте ситуацију некаквој претпоставци", наглашава Анђелковић.

Вујиновић: Потребно преиспитати обезбеђење израелске амбасаде

Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић оцењује да је Амбасада Израела била мета оба напада због међународних околности и сукоба на Блиском истоку. Указује да су израелске дипломатске мисије и институције широм света изложене повећаном ризику, нарочито у периодима ескалације сукоба.

"Претпоставка је, и ја се слажем с уваженим професором, да су ти појединци стварно то радили индивидуално, без икакве припреме, јер су дошли неприпремљени да нападну жандарма у његовој кућици", наводи Вујиновић.

Сматра да би поновљени напад могао да отвори разговоре српских и израелских безбедносних служби о додатној заштити дипломатског представништва. Као могуће мере наводи проширење зоне обезбеђења и постављање нових контролних пунктова, уз оцену да је простор у којем бораве припадници Жандармерије посебно изложен.

"Израелска амбасада је тврђава на нивоу Амбасаде Сједињених Америчких Држава. А кућица са жандармима који ту чувају, који су преко дана најчешће ван те кућице, налази се као врло изложена", указује Вујиновић.

Говорећи о последњем нападу, Вујиновић оцењује да понашање малолетног нападача не указује на пажљиво припремљену акцију. Претпоставља да је реч о појединцу радикализованом путем друштвених мрежа, који је деловао без јасног плана и реалне процене последица.

"Не бих искључио да је кренуо у неки напад изазван не знам чиме, неким својим ирационалним... И онда је уочио потенцијалну мету и кренуо на њу", каже Вујиновић.

Повратници са сиријског ратишта као безбедносни изазов

Анђелковић објашњава да терористичке нападе могу да извршавају појединци, припадници организованих група, а у изузетним случајевима и државе. Указује да су у редовима Исламске државе током рата у Сирији учествовали и страни борци са Балкана, међу којима је било и држављана Србије.

"Претпоставља се да је са подручја Балкана негде око 1.000 људи отишло у Сирију да се бори на страни Исламске државе. Највећи део, чини ми се, из Босне и Херцеговине и Албаније, али у значајној мери из Македоније, са Косова и Метохије, са југа Србије", наводи Анђелковић.

Истиче да посебан безбедносни проблем представљају повратници са страних ратишта, који поред радикалних уверења могу да поседују и значајно борбено искуство. Подсећа да Кривични законик Србије забрањује учешће држављана у оружаним сукобима у иностранству, али оцењује да су казне за повратнике биле релативно благе.

"То што су они могли да науче у ратном сукобу за годину или две, то их ниједна војска на свету не може обучити тако брзо"“, наглашава Анђелковић.

Зашто Србија није честа мета терористичких напада

Вујиновић оцењује да Србија, упркос ратовима и безбедносним изазовима током претходних деценија, није била честа мета терористичких напада усмерених на цивилно становништво. Као један од разлога наводи процену екстремистичких организација да Србија не представља претњу какву, из њихове перспективе, представљају поједине велике европске државе.

"Из тог разлога ми смо на неки начин ту више само једна транзитна рута кроз коју пролазе терористи"“, оцењује Вујиновић.

Други разлог, према оцени истраживача, јесте рад домаћих служби безбедности, које су током претходних деценија стекле искуство у препознавању потенцијалних претњи. Вујиновић сматра да превентивно деловање има важну улогу, иако није могуће унапред спречити сваки напад.

"Усудио бих се рећи да наше службе безбедности добро раде свој посао. Дакле, да јасно идентификују потенцијалне претње, да јасно идентификују која су то потенцијална места терористичког напада“, тврди Вујиновић.

Гостовање Слободана Анђелковића и Николе Вујиновић у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.