Први "рафали" стижу почетком 2028; "Визер" остаје на "Николи Тесли" – зашто је то важно за привреду и путнике

Први од 12 борбених авиона "рафал" које је Србија наручила од Француске требало би да стигне почетком 2028. године, а преосталих 11 би, према најављеној динамици, требало да пристижу након тога.

Према речима уредника портала Tango Six Петра Вojиновића, реч је о веома скупој, али за савремене оружане снаге значајној врсти технике.

Уговор вредан 2,7 милијарди евра, према доступним информацијама, обухвата летелице и неопходну додатну опрему, попут симулатора и техничке подршке. Наоружање није укључено у тај износ и набавља се посебно.

Основни пакет наоружања већ је уговорен и требало би да омогући дејства у ваздуху и по циљевима на земљи, уз употребу прецизног наоружања.

Војиновић сматра да "рафали" доносе способности које Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Србије до сада нису имали, пре свега у погледу сензора, размене информација и могућности употребе различитих система.

Замена за "мигове 29"

"Рафали" би требало да преузму улогу коју сада имају авиони "миг 29", укључујући и задатке контроле и заштите ваздушног простора.

Како напомиње Војиновић, за безбедност ваздушног простора важан је такозвани "air policing", односно поступак у којем борбени авиони идентификују и, по потреби, пресрећу летелице које представљају непознату или потенцијалну претњу.

Указује и на значај чињенице да Србија није чланица НАТО-а, али наглашава да борбена авијација представља један од кључних сегмената способности оружаних снага.

"Визер" остаје у Београду

Када је реч о цивилном ваздухопловству, одложена је примена одредбе која је могла да доведе у питање опстанак базе "Визера" у Београду.

Ново правило требало је да почне да се примењује од марта наредне године, али је његова примена одложена до почетка следеће летње сезоне.

Војиновић објашњава да је суштина спора у тумачењу правила која произлазе из Споразума о отвореном небу и положаја Србије, која није пуноправна чланица Европске уније.

"'Визер' може да лети између Србије и земаља Европске уније, али је питање његовог права да авионе базира у Београду, односно да они у престоници преноће и одатле обављају ране јутарње летове", наглашава уредник портала Tango Six.

Шта та одлука значи за пословање београдског аеродрома

База нискотарифне компаније у Београду значајна је за њен пословни модел јер омогућава да авиони ноће на аеродрому и ујутру обављају летове.

Војиновић каже да би примена спорне одредбе повећала би трошкове и отежала организацију летова "Визера", док би, истовремено, могла да утиче и на промет на Аеродрому "Никола Тесла".

"Држава сада има више интереса који се морају узети у обзир, укључујући предстојећи Eкспо и интерес концесионара београдског аеродрома да има што већи број путника и авио-компанија", закључује саговорник Јутарњег програма.

За сада је одлучено да се примена новог правила одложи до 28. марта. Како је објашњено, Директорат цивилног ваздухопловства спроводи и тумачи регулативу, док је одлука о широј политици у овој области у надлежности државних институција.

Гостовање Петра Војиновића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.