Страх од "варвара" и европски парадокс – радника нема, мигранти непожељни

Људске миграције постоје од настанка људске врсте, али данашње масовне миграције покрећу специфични фактори гурања и привлачења. Анализирајући кључне узроке, спољнополитички аналитичар и предавач на Универзитету у Ташкенту Мирко Даутовић истиче три основна елемента – ратове и дестабилизацију, климатске промене, економски фактор и уништене економије.

Наглашава да Европа углавном има капацитете да смести, едукује и интегрише придошлице, што указује на то да не постоји стварна структурна криза у погледу капацитета.

"Ти људи када дођу – то није баш криза. Е сада, друго је перцепција у јавности. Дакле, онда долазимо до тог политичког дела, када људи заправо почну да перципирају и дају изјаве типа – превише их је. И генерално, то је, дакле, та једна врста страха, панике од другог. И то је заправо та криза", каже Даутовић емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

Такође, стари аргумент домаће радничке класе да имућни дођоши узимају посао у Европи више не пије воду, јер нискоквалификовани мигранти данас најчешће обављају послове попут чишћења улица и тоалета, које домаће становништво уопште не жели.

Положај Јужне Европе и нефункционална правила ЕУ

Земље Јужне Европе – попут Италије, Шпаније, Грчке, Кипра и Малте – прве су на удару због своје географске позиције, али су у великој мери остављене саме да се носе са проблемом.

Проблем додатно усложњава застарели Даблински споразум из деведесетих година, према којем азил мора да одобри она земља у коју је мигрант прво крочио на територију Европске уније.

"Грчка је једна од сиромашнијих земаља у Европској унији. Развили су некакву мрежу за прихватање избеглица. Међутим, није сада то толико моћно, следствено и количини новца коју они имају на располагању. Исто вам се односи и на Италију и на Шпанију. Иако су у питању много веће економије, напросто не могу да апсорбују толико и не могу све саме", објашњава Даутовић.

Случај Сеута: Употреба људи у геополитичким играма

Анализирајући конкретне примере – попут летњег упада 60.000 Мароканаца у шпанско-афричку енклаву Сеуту, Даутовић објашњава да је реч о свесно изазваној политичкој кризи у којој су људи искоришћени као геополитички чип.

"Појавили су се снимци на којима је врло јасно да мароканска полиција одводи камионе, избацује те људе непосредно пред границу са Сеутом, са шпанском територијом, и практично их тера или упућује да пређу ту границу. Дакле, то је било на подстицај Марока", истиче Даутовић.

Овај маневар био је повезан са ширим геополитичким притисцима на шпанског премијера Педра Санчеза и његову позицију у вези са Западном Сахаром, што доказује колико се људска патња често злоупотребљава у дневнополитичке сврхе.

Европска политика и блокада Брисела

У пракси, унутрашња политика и миграције нису у директној надлежности Европске уније, већ о њима одлучују појединачне државе чланице.

Иако Европска комисија покушава да успостави систем регулације и квота, ове иницијативе већ деценију и по наилазе на саботажу појединих земаља. Државе попут Чешке и Словачке, вођене антимигрантским и ксенофобним ставовима, редовно улажу вето, одбијајући да пруже помоћ земљама на удару попут Грчке и Италије.

Безбедносни изазови – тероризам и родна безбедност

Када је реч о безбедносним ризицима, јавност најчешће помишља на тероризам, нарочито током великог прилива избеглица 2015. године из Сирије и Ирака, када се страховало од инфилтрације агената Исламске државе.

Ипак, чешћи безбедносни изазов јесте културолошко несналажење придошлица у модерном европском урбаном друштву:

"Имате ситуацију да неко дође са планина Авганистана. За њих је јако чудно кад се појаве у неком граду као што су Берлин или Келн или Минхен, да виде жене које су врло оскудно обучене, да виде мушкарце који су чудно обучени и који се држе за руке, љубе. Они могу да реагују на те ствари и напросто условљени су и одгајани су у таквој култури да се такве ствари кажњавају", каже Даутовић.

Иако овакви инциденти по броју не чине масовни криминал, у политици је пресудна перцепција јавности, што антимигрантске групе обилно користе пласирајући страх од угрожености безбедности.

Економски парадокс и популациони земљотрес

Европа се суочава са демографским старењем и ниским природним прираштајем, што директно угрожава постојећи пензиони систем заснован на томе да мањи број запослених издржава растући број пензионера.

Иако је економији и радној снази потребна замена, континент истовремено ограничава улазак миграната.

Сличан проблем има и Јапан, док земље које одбијају миграције виде смањење сопствених економских капацитета.

Политички успон деснице и страх од "варвара"

У политичком смислу, мигрантска криза доноси највећи профит десници, која успешно користи идентитетске политике и страх од "варвара".

"Десница увек користи те идентитетске политике – национализам, религију, традиционалну породицу. Она врло успешно користи тај страх од 'варвара' који је ту на граници и који ће да пређе границу, поробити вас, уништи вашу културу", мишљење је Мирка Даутовића.

Широм Европе десница бележи раст – пре свега у Француској, Немачкој и Великој Британији.

Са друге стране, левица губи подршку, јер бирачима нуди рационалне економске пројекте и анализе климатских промена, док савремена публика тражи брзе, емоционалне поруке.

Позиција Србије

Када је реч о Србији, већина миграната користи нашу земљу искључиво као транзитну руту и нема намеру да ту остаје.

Ипак, мигрантска и радна динамика се мењају.

"Ви видите овде мигранте у градовима, који нам достављају ствари. То су људи који су дошли из Таџикистана, Киргистана, Индије и Пакистана. Међутим, имате питање и радне снаге на нашим пољима, колико радника је потребно за жетве, за сетве, друге послове у пољoпривреди" напомиње Мирко Даутовић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".