Мандић: Професионални возачи нису туристи, виза Д не решава све проблеме

Четири државе региона затражиле су од Европске комисије хитно решење за професионалне возаче, који због природе посла често бораве у шенгенском простору. Рок који су поставиле је 10. август, до када би требало да буде познато да ли ће бити уведен посебан режим или ће садашња правила остати на снази.

Мандић каже да су представници превозника са Западног Балкана упутили заједничко писмо Бриселу после састанка одржаног 29. прошлог месеца и да је одговор Европске комисије брзо стигао, али да превозници нису задовољни понуђеним решењем.

"Одговор као одговор је све фино објаснио, али нисмо задовољни, прво, тумачењем шта значи добити визу типа Д. С друге стране, оно што посебно погађа јесте да у одговору стоји да се превозницима и возачима саветује да се прилагоде систему 90 дана у периоду од 180 дана“, рекао је Мандић.

Виза типа Д отвара нова питања

Мандић објашњава да се виза типа Д уобичајено издаје особама које су запослене или живе у држави која им је издала визу. Хрватска је, међутим, новим Законом о странцима предвидела могућност да је добију и држављани трећих земаља који не живе и не раде у Хрватској, али превозе робу за потребе њене привреде.

"Визу типа Д добијате када сте запослени или живите у земљи која вам је издала визу. Тада вас нико не контролише и слободно радите као грађанин Европске уније, односно земаља Шенгена", навео је Мандић.

Према његовим речима, још нису познати детаљи о томе како ће се такве визе издавати, због чега предложено решење отвара додатна административна и практична питања за превознике и возаче.

"За сада имамо само Хрватску која је то предвидела, али још увек немамо правила и не знамо тачно како ће се визе издавати", рекао је Мандић.

Возачи третирани као туристи

Мандић указује да професионални возачи у Европску унију не одлазе туристички, већ због посла, али да се на њих примењују иста правила као и на остале држављане трећих земаља.

"Нису раздвојени грађани трећих земаља, него су сви сврстани практично у туристе. Тако је професионална група која је најдефицитарнија, а то су возачи, и која је неопходна за снабдевање индустрије и становништва, доведена у ситуацију да не може да пружи свој пуни допринос", истакао је Мандић.

Посебан проблем је то што превоз робе између Западног Балкана и Европске уније, како наводи, углавном обављају превозници из региона.

Превозницима из Европске уније није исплативо да напуштају јединствено тржиште, на којем нема царинских контрола и вишедневних задржавања, како би превозили робу ка Западном Балкану.

"Онај ко је у Европској унији, у отвореном простору где нема граница, царина и задржавања, тамо прелази много више километара. Неће кренути на Западни Балкан, па чекати два или три дана на граници да уђе, два или три дана да изађе и још дан или два да оцарини робу. Њему се не исплати да изгуби толико дана", објаснио је Мандић.

Због тога се, додаје, од превозника са Западног Балкана очекује да снабдевају и европско и регионално тржиште, иако им је истовремено ограничено време које могу да проведу у шенгенском простору.

Последице и по произвођаче и извознике

Мандић наглашава да проблем не погађа само транспортне компаније, већ и целокупну привреду која зависи од међународног превоза.

"Овде није важна само делатност транспорта. То је један мали део привреде. Ми смо само услуга која опслужује привреду, произвођаче, извознике, увознике и све остале. Значи, ово погађа све“, упозорио је Мандић.

Додатну несигурност, према његовим речима, изазивају различити подаци о броју преосталих дана боравка које возачи добијају приликом провере у систему.

"Свакодневно смо проверавали у систему колико наши возачи имају дана и, зависно од времена и места где смо проверавали, добијали смо катастрофалне разлике — да имају још 90, 45 или 80 дана. Једноставно, ништа се не зна", навео је Мандић.

Превозници траже рачунање стварно проведеног времена

Као најбрже и најреалније решење, Мандић предлаже да се боравак више не рачуна по календарским данима, већ према стварном времену проведеном у шенгенском простору.

Према садашњем систему, дан уласка рачуна се као први, а дан изласка као последњи дан боравка, без обзира на то колико је сати возач заиста провео на територији Шенгена.

"Сада, када имамо у минут и секунд евидентирано време, само треба да се каже да се рачунају 24 сата. То би нама дало додатних двадесет и више дана, што би за 50 до 60 одсто случајева било потпуно решење", истакао је Мандић.

Као други проблем издваја неуједначену примену правила међу државама чланицама.

"Неке земље примењују једно, неке друго, и то је велики проблем. Нејединствена примена система је велики проблем", закључио је Мандић.

У Европској комисији постоји свест да ограничење боравка професионалних возача није проблем који погађа само транспортни сектор Србије и других земаља Западног Балкана, већ да може да утиче и на привреду Европске уније. Међутим, ту свест, према речима дописника РТС-а Душана Гајића, не прати довољан осећај хитности.

Европска комисија је више пута признала да је потребно трајно и системско решење за професионалне возаче, али њени званичници истичу да оно не може бити постигнуто у кратком року, нити до 10. августа.

Због тога Брисел као прелазно решење предлаже билатералне споразуме између држава чланица ЕУ и земаља региона, који би омогућили издавање виза типа Д по угледу на Хрватску.

Гајић је навео да је европски комесар за миграције и унутрашње послове Магнус Брунер током разговора са новинарима поручио да Европска комисија охрабрује државе чланице и земље региона да крену у том правцу.

Како је рекао, то је нешто што потенцијално погађа економије, не само транспортни сектор и економије региона већ и привреду Европске уније.

До 10. августа могуће само прелазно решење

Према информацијама из Брисела, до 10. августа би евентуално могло да се очекује да још нека држава чланица почне да издаје визе типа Д по угледу на Хрватску.

Посебно би било значајно да то учине суседне земље, попут Мађарске, Румуније и Бугарске, као и државе са којима регион има велику трговинску размену, међу којима су Италија и Немачка.

Трајно решење Европска комисија је препознала у визној стратегији предложеној пре месец или два, али би до његове примене могло да прође знатно више времена.