Три дана одмора, бољи резултати – да ли је дошло време за четвородневну радну недељу и у Србији

Краћа радна недеља сан је многих, а како се ближи пензија, нестрпљење расте. Словенци старији од 58 година или они са више од 35 година радног стажа од 1. јануара живе тај сан, јер могу да бирају између шесточасовног радног дана, слободног петка или продуженог викенда.

У многим европским земљама, попут Немачке, Велике Британије, Португалије, Исланда, Шведске, Француске, Шпаније и Пољске, постоји тенденција да се додатно скрати време проведено на послу. Каква је ситуација у Србији и да ли се размишља о скраћивању радног времена.

Огромни бенефити

Александар Радојевић из Савеза самосталних синдиката Србије, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да су ефикасност, рентабилност, продуктивност и економичност пословања значајно порасле увођењем осмочасовног радног времена, које траје већ више од сто година.

"Живимо у новој ери вештачке интелигенције. Невероватно је да не дође до скраћивања радног времена, јер за тим више нема потребе. Бенефити су огромни, како за појединца, тако и за предузеће", сматра Радојевић.

Према његовим речима, људи не треба само да раде, већ и да живе – да више времена проводе са породицом и децом. Истовремено, мање се загађује животна средина, а бројне анализе потврђују такве ефекте.

"Искуства компанија чији запослени раде четири дана недељно су феноменална. После три слободна дана људи су одморнији и задовољнији, а већ само та два фактора доводе до веће продуктивности", истиче Радојевић.

Наглашава и да више није питање да ли ће радно време бити скраћено, већ када ће се то догодити, јер је Европа већ кренула тим путем.

Продуктивност као циљ

Андреја Бркић из Уније послодаваца каже да циљ четвородневне радне недеље није да се у краћем року ради више, већ да запослени стварају већу вредност, имају боље услове рада и квалитетнији живот.

"У Србији је потребно повећати продуктивност кроз улагања у технологију, дигитализацију процеса, унапређење организације рада и развој вештина запослених. До тога се долази када су радници задовољнији, када постоји квалитетнији менаџмент, боља организација и већи степен аутоматизације рада", каже Бркић.

Према његовим речима, ни послодавцима не одговара да радници предуго раде, јер тада постају уморни и демотивисани. Подсећа да је пре две деценије главни проблем био пронаћи посао, док је данас изазов пронаћи квалитетног радника.

"Циљ није мање рада, већ већа продуктивност. Послодавци не желе да радници проводе више времена на послу, већ да буду ефикаснији и задовољнији. Данас више није проблем наћи посао, већ пронаћи квалитетног радника. Продуктивност је сада питање технологије, организације рада и инвестиција", закључује Бркић.