Право на Алиментациони фонд остварило 771 дете, зашто родитељи и даље избегавају да користе тај механизам

Најчешћи разлог зашто не могу да наплате алиментацију јесте да родитељ-дужник нема имовину. Искуства мајки и истраживање показују да се бројни очеви довијају на разне начине како би избегли плаћање алиментације или умањили износ.

Психолог и психотерапеут Нађа Тулић наглашава да су родитељи који избегавају или заиста нису у могућности да плаћају алиментацију прилично незреле личности јер имати дете значи предузети одговорност. Каже да дете чији родитељ не жели да плаћа алиментацију може да стекне лошу слику о себи, и да емоционално занемарено дете не престаје да воли свог родитеља него себе.

Последице по децу – занемаривање оставља дубок психолошки траг

Право на средства из Алиментационог фонда до сада је остварило 771 дете, кажу у Министарству за бригу о породици и демографију. И да је до данас утрошено више од 33 милиона динара, а Законом о буџету за ову годину одређено је 100 милиона динара за рад Алиментационог фонда.

Када је реч о структури корисника Алиментационог фонда, око 85 одсто чине деца о којој брину мајке, док у око 15 одсто случајева о деци брину очеви, а мајке су те које не плаћају алиментацију.

Највиши износ који дете може месечно да добија из Алиментационог фонда сада је близу 28.000 динара.

То је најмањи износ који сваки родитељ треба да обезбеди за издржавање детета и до њега се долази када се подели са два износ који се уплаћује хранитељској породици за издржавање детета, а који је у априлу био 55.780. Међутим, суд када одређује висину алиментације, узима у обзир имовно стање, зараду родитеља.

Има и очева који неће да уплаћују алиментацију, али дају новац детету и купују му ствари и све то зато што сматрају да ће бивша партнерка, односно супруга трошити новац на себе, да неће то давати детету.

"Има их јако пуно, од оних који деци купују скупе патике да се покажу да су они овакви и онакви, а сви врло добро знамо, дете не може ни да доручкује, ни да руча, ни да вечера ту скупу или било коју другу патику, дакле важно је да алиментација не иде за мамине фризере и нокте него да иде за издржавање детета. Родитељ који има старатељство није у обавези да се доказује, али то дете живи негде, користи неку струју, живи у некој стамбеној јединици, у некој чистој постељини, једе неку храну, дакле нема начина да се докаже шта је потрошено искључиво на дете када је дете члан једне породичне заједнице", каже Јована Ружичић.

Наглашава да је врло чест случај да "очеви показују као они су супертате које купују скупе телефоне, патике и поклоне деци, док мама нема ни за јогурт".

Око 15 година Аутономни женски центар предлаже држави да родитељу који не плаћа алиментацију забрани регистрацију аутомобила и пут ван земље, по угледу на неке друге земље.

"Апсолутно мислим да је то сјајан предлог. Ми смо много пута дискутовали са колегиницама из Аутономног женског центра баш о овој теми. Апсолутно треба на све начине да заштитимо децу, пре свега која од овога треба да живе, јер оног родитеља који има старатељство никада не питамо да ли су имали новца да плате храну", каже Јована Ружичић из Центра за маме.

Филип Станковић из Коморе јавних извршитеља наглашава какаву могућност даје Закон о извршењу и обезбеђењу.

"Закон дозвољава, и то извршитељи користе, да распишу потрагу за моторним возилом, што дефакто онемогућава располагање и одузимање возила на улици кад га полиција нађе. И то уопште није редак случај", наводи Станковић.

Маме су врло задовољне што постоји Алиментациони фонд као механизам заштите, али велики број мама је изабрао да не иде преко Алиментационог фонда, већ покушава да нађе начин са бившим партнером како не би улазиле у ту процедуру, каже Јована Ружучић из Центра за маме.

"Зато што је наше истраживање такође показало да су очеви који не плаћају алиментацију такође очеви који у великом проценту не виђају своју децу. И заиста мислим да се сви родитељи, поготово они са старатељством, труде на све начине да се тај однос између родитеља и детета одржи, јер сви знамо колико је важан", каже Ружичић.

Дешава се да родитељ-старатељ одустане од борбе за наплату алиментације јер после развода нема снаге за нове проблеме и правне поступке.

Међутим, да би дете остварило право на средства из Алиментационог фонда, неопходно је да родитељ-старатељ, у случају да други родитељ не плаћа алиментацију утврђену судском пресудом, суду поднесе предлог за њено извршење.

Након што суд донесе решење, јавни извршитељ покреће поступак наплате доспеле алиментације.

"И тек у ситуацији да се извршење не спроведе у року од два месеца од достављања решења дужнику, овде оном који има обавезу издржавања – родитељу, онда извршитељ може да покрене поступак и процедуру обраћања Алиментационом фонду. Неопходно је и да се родитељ коме је дете поверено сагласи с тим да се извршитељ обрати Алиментационом фонду", објашњава Филип Станковић из Коморе јавних извршитеља.

Станковић каже да је најчешћи разлог због ког алиментација не може да буде наплаћена у року од два месеца то што родитељ-дужник нема имовину из које би потраживање могло да се намири.

Дешава се, додаје Станковић, и да је плата родитеља већ оптерећена алиментацијом за дете из претходног брака.

"Извршитељи спроведу детаљну проверу података. То је сада врло једноставно преко портала правосудног информационог система где ми утврдимо апсолутно све: да ли је запослен, да ли евентуално остварује пензију, да ли има отворене рачуне, да ли има моторна возила, да ли има некретнине. Покушамо и да пронађемо имовину која се не води у регистрима, као што су рецимо покретне ствари изласком на попис. И ако у року од два месеца не успемо да наплатимо, односно започнемо са наплатом и са спровођењем, у тој ситуацији извршитељ има обавезу да обавести другог родитеља да није наплаћено потраживање и да тражи од њега да се изјасни да ли хоће да се наплати из привременог издржавања из Алиментационог фонда", појашњава процедуру јавни извршитељ Филип Станковић.

Избегавање плаћања – од "кеш на руке" до преписивања имовине

Искуства мајки и истраживање Центра за маме показују да очеви често примењују разне тактике како би избегли плаћање алиментације или умањили износ.

"Довијају се на разне начине, од тога да себе одјављују са послова, до тога да се договарају са послодавцем да буду пријављени на много мањи износ јер судски се гледа шта је званична плата, а добијају део у коверти или како већ другачије, до тога да преписују имовину, фирме ако постоје, на чланове породице покушавајући да изиграју систем, систем наплате, а превасходно своје дете", каже Јована Ружичић.

Отац који покушава да избегне плаћање алиментације не изиграва само систем наплате, већ најпре сопствено дете, ускраћујући му законско право на издржавање. Према подацима Центра за маме, око 44 одсто очева не плаћа алиментацију. Док од оних који плаћају, готово сваки други то не чини редовно. Додају да је мали број родитеља који су заиста незапослени и без имовине, а да су многи креативни у сакривању и прикривању имовине.

"Има и мајки које не плаћају алиментацију. Далеко од тога да је свака мама сто посто каква би требало да буде, односно какви би и један и други родитељ требало да буду", каже Ружичићева.

Потребно је изборити се са родитељем који прикрива имовину и успоставити механизме за утврђивање стварног стања.

"Најбитнија је брзина. Уколико имате могућност да на брз и ефикасан начин проверите имовину, знатно скраћујете време за осујећивање наплате потраживања и за склањање имовине. Оног тренутка када родитељ добије пресуду, односно дете којем је утврђена обавеза издржавања и ако се на време покрене извршни поступак, у извршном поступку ће врло брзо, тако да се знатно смањује број оних којима је омогућено да на неки лукративан начин спрече извршење, односно наплату", каже Станковић.

Дешава се и да родитељ пред развод препише имовину, на пример, на своју мајку.

Родитељ који не плаћа детету алиментацију је, према оцени психолога, прилично незрела личност јер имати дете значи преузети одговорност. Незрело је и да бивши партнери свој сукоб ставе испред родитељске улоге, чак користећи дете за међусобне обрачуне.

"Особе које нису у стању или не желе да плаћају својој деци свакако да можемо рећи да су поприлично незреле особе с обзиром на то да дете није нешто што може да се направи, па онда да се заборави. Међутим, морам рећи и да су томе често узрок лош однос са бившим супружником и ту се деца забораве и опет то показује једну незрелост код човека и да се улази у рат са бившим супружником преко деце", каже психолог и психотерапеут Нађа Тулић.

Објашњава какве то последице оставља на дете.

"Дете чији родитељ не жели да плаћа алиментацију свакако да може да стекне лошу слику о себи, ја често волим да кажем да емоционално занемарено дете не престаје да воли свог родитеља него себе, то је порука коју мислим да је важно да људи чују. Дете све доживљава лично, дете не може да разуме да ви не плаћате алиментацију зато што сте у сукобу са бившим супружником и мисли да ви њега не волите довољно тако да то даље може да направи озбиљне психолошке проблеме у даљем развоју и расту детета", каже Нађа Тулић.

Уколико постоји имовина из које дуг родитеља према детету може да буде наплаћен, родитељ-дужник може да остане без аутомобила и стана.

"Такве ситуације су честе. Не разликују се од других извршних поступака и уколико се пронађе, та имовина се заплењује без размишљања. Недавно смо из аутомобила намирили део заосталих неисплаћених потраживања по основу законског издржавања", наводи Станковић.

Наглашава и да Закон о извршењу и обезбеђењу у први план ставља наплату законског издржавања.

"И то на тај начин што се законско издржавање ставља у приоритет приликом намирења. Без обзира на то када је неки извршни поступак започет, ако неко покуша да кроз извршни поступак склони имовину, може да буде осујећен зато што законско издржавање, и ако рецимо буде накнадно покренуто, има предност у односу на намирење свих осталих поверилаца", каже извршитељ Филип Станковић.

Могу ли строже мере натерати родитеље да испуне обавезе

Чак 81,7 одсто мама сматра да суд није одредио фер и адекватну алиментацију. Док је скоро половина мама рекла да (49,5 одсто) износ алиментације није довољан да покрије ни пола дететових трошкова, показује истраживање Центра за маме.

"Ми знамо да би по Закону та алиментација требало да буде отприлике у половини висине хранитељске надокнаде. У пракси је то врло различито. И пре овог Алиментационог фонда су алиментације биле доста мале. Сада да би се повећале алиментације, треба да се поново покрене утврђивање и да се покрене тај поступак, а мислим да су људи уморни од целог процеса. Пракса показује најчешће алиментације за које ја знам су алиментације између десет и петнаест хиљада динара", каже Ружичић.

То питање је, према оцени извршитеља, кључно за успешно спровођење поступка и остваривање права на средства из Алиментационог фонда.

"Јако је битно да алиментација, односно законско издржавање, буде одређено у фиксном износу, да не буде процентуално од зараде, јер сутра лице када евентуално остане без посла, ви не можете да определите који износ треба да спроведете и не можете да се обратите Алиментационом фонду", наводи Станковић.

Родитељ који не плаћа алиментацију постаје дужник државе ако дете месечно добија новац за издржавање из Алиментационог фонда. Тај дуг не застарева и враћа се са каматом, а јавни извршитељи су у обавези да сваког месеца проверавају да ли им се променило имовно стање.

"Овде у закону камата није дефинисана колико износи, те се морају применити општа правила.

То је законска затезна камата која сад износи нешто мало више у овом тренутку од тринаест процентних поена", наводи Филип Станковић.

У случају да отац премине и дете наследи имовину, наслеђује и дугове. Да ли онда дете мора да врати тај новац које је добијало из Алиментационог фонда пошто отац није вратио.

"То је опште правно правило које није специфично само за ово, да наследници одговарају и за обавезе, овде даваоца издржавања, али само до висине наслеђене имовине. Међутим, Закон који регулише Алиментациони фонд каже да утврђује и обавезу за јавне извршитеље да они наставе да проверавају имовину, да уколико за живота дође, рецимо, наследи некакву имовину, да та обавеза према држави може да се намири још у тренутку живота", објашњава јавни извршитељ Филип Станковић.

Средства за рад Алиментационог фонда обезбеђују се из републичког буџета, међутим, могу да се обезбеде из донација и како смо сазнали у Министарству, нико до сада није донирао новац за рад Алиментационог фонда. Можда би то могли да учине сви људи добре воље и који су у могућности, најпре привредници, спортисти и други.