Живот поред реконструкција, преливање гужве у Београду

Изгледа да се највише исплати бити пешак у Београду. Како се организује живот у граду док трају радови и да ли може другачије - то је тема Београдске хронике.

"Извини, касним, у гужви смо овде код Аутокоманде. Стижем ускоро, у таксију сам“, најчешћа је реченица оних који се возе улицама Београда током дана.

Било да кренете некуда аутомобилом, таксијем или јавним превозом током јутарњег или поподневног шпица неизбежне су гужве. Али гужви има и ван "званичног шпица".

"Креће већ од три, пола четири и не завршава се пре шест. Али то више нема правила, јер толика је фреквенција возила да и најмања ситуација, рецимо на ауто-путу може да направи закрчење до Аеродрома од Газеле“, каже таксиста Владимир Јовановић.

Када се упадне у гужву тешко је из ње изаћи.

"Ја сам имао ситуацију да сам возио човека - вожња је трајала пет или шест километара. Пала је киша, био је шпиц, било је клизаво и вожња од седам километара је трајала сат и десет минута. Човек је одгледао филм позади на телефону“, навео је таксиста.

Раније је било могуће тражити алтернативне руте и избегавати гужве у главним улицама, али, тренутно возачи не могу да пронађу излаз ни у мањим улицама.

"Кад год сам покушао нешто да избегнем упаднем у још већу гужву. Кад су те гужве треба користити ове навигације, јер су у предности у односу на нас, без обзира што и оне некад погреше - оне могу да препознају да ли се негде нешто догодило. На пример, на Гугл мапама ако видите тамнобордо тражите неку алтернативу, било какву. Kад уђете у бордо линију онда више не можете ништа да очекујете. Само се прекрстиш“, каже таксиста.

Ни градски превоз није имун на гужве

Ни возила јавног превоза нису имуна на београдске гужве. Иако иду жутом траком и требало би да брже пролазе, то најчешће није случај. Понекад су возачи принуђени да отворе врата и пусте путнике напоље, јер возило стоји више од 10 минута.

На улицама је све више аутомобила. У Београду је регистровано 650.000 возила, што значи, на сваких 1.000 становника око 400 аутомобила.

У Београду је просечно време путовања од 18 до 20 минута на 10 пређених километара. Просечан возач који свакодневно вози у шпицу годишње изгуби 150 сати најмање - управо због гужви.

Статистички гледано, среда и четвртак у периоду од 16.30 до 17.30 су најгори термини, јер се тада време путовања продужава за чак 60 одсто.

Они који до одредишта не могу пешке, траже алтернативу. Славко Дринчић је решење пронашао на електричном тротинету.

"Од Савског трга до Булевара краља Александра, на месту где стојимо, треба једно шест-седам минута“, каже Дринчић.

Током шпица, просечна брзина у центру града често не прелази 20 километара на час, тако да аутомобил можете да престигнете бициклом, тротинетом или трчећи.