Платa две трећине запослених у Србији је између 470 и 900 евра, жене и даље мање плаћене од мушкараца

Жене у Србији у просеку зарађују између 13 и 14 одсто мање него мушкарци. Према подацима Републичког завода за статистику за септембар прошле године, мушкарци су тад имали просечну плату од 116.337 динара, док је за жене она износила 101.256 динара. Другим речима, просечна плата за жене била је за око 8.000 динара испод заједничког просека од 109.147 динара.

Уредница "Бизнис магазина“ и "Економетра“ Радојка Николић рекла је за РТС да та специфичност да мушкарци зарађују више на истим позицијама од жена није само специфичност Србије, већ су жене мање плаћене на истој позицији и у ЕУ.

"Управо због традиционалног приступа, традиционалан однос према женама постоји и у ЕУ, и тамо се воде расправе о мањим платама жена. То је тенденција која се преноси из деценије у деценију", навела је Николићева.

Према њеним речима, ЕУ је пре 30 година кренула са женским предузетништвом, а све то у намери да се поправи позиција жена, и да се жене издвоје из потцењене позиције. Навела је пример једне од најразвијенијих земаља света Швајцарска, која је последња у Европи увела гласачко право за жене иако је најразвијенија.

Кад се, осим пола, гледа и старост, највише у Србији зарађују мушкарци који имају између 35 и 39 година. Њихова просечна зарада у септембру била је 128.760 динара. Међу женама, највеће плате примају оне којима је од 30 до 34 године - у просеку, 106.843. Дакле, платни врхунац за жене мањи је за око 22.000 динара од оног за мушкарце.

Николићева је објаснила да мушкарци највише зарађују у периоду од 35 до 39 година то што су тада у пуној стваралачкој снази, ако су високообразовани имају 10 година стажа, могу да напредују, док код жена  та граница је до 34 године, зато што се померила граница рађања. Како је рекла, жене се касније одлучују на рађање, то је сада после 34 године, тада  почињу да стварају породицу. Раније је то било четири до пет година раније, приметила је Николићева.

Према истраживању Инфостуда, кад конкуришу за посао, жене очекују мању плату него мушкарци, и то за око 200 евра.

Радојка Николић објашњава да је разлог томе разлика у менталитету, а према обичајним правима она мисле да не могу да добију више па су се ограничиле. Међутим, истиче да има и енергичних и предузимљивих жена.

Образовање и плате

Ако се у статистику унесе и образовање, ево колико мушкарци зарађују више од жена с истим нивоом школе. Ако имају више од завршених основних студија, разлика у корист мушкараца износи 46.487 динара.

У случају да су завршили факултет или вишу школу, примају 41.023 динара више него жена с истом дипломом. Мушкарци који су након средње школе добили мајсторско или специјалистичко звање примају 24.953 динара више од жена истог образовног ранга.

На нивоу четворогодишње средње школе, разлика је 16.982 динара, а на нивоу трогодишње средње школе, жене остају испод мушког просека за 13.644 динара. Код стручно оспособљених и неформално образованих, плате мушкараца предњаче за 11.966 динара. За оне који су завршили основну школу, разлика је 7.977 динара у корист мушкараца.

Највише и најниже плате

Платне структуре заједничке за мушкарце и жене - кад се посматра висина примања, оних који добијају до 55.000 динара има 5,8 одсто укупног броја запослених. Између 55.000 и 65.000 динара добија 22,7 процената радне снаге. Од 65.000 до 85.000 динара - 21,2 одсто радника.

Од 85.000 до 110.000 динара сваког месеца прима 20,3 процента запослених. Плату између 110.000 и 130.000 динара добија 10,9 одсто радника. Месечни износ од 130.000 до 160.000 динара прима 7,5 одсто запослених, између 160.000 и 220.000 шест одсто радне снаге, више од 220.000 - 5,6 процената радника.

Уредница "Бизнис магазина“ и "Економетра“ Радојка Николић рекла је да имате екстреме који зарађују најмање и највише по 5,8 одсто и 5,6 посто, то су они који имају плату до 55.000 и преко 220.000.

"Ако то претворимо у бројке 130.000 запослених има најниже и 130.000 радника има највише плате. Што показује да је наше друштво поларизовано друштво, и да постоје велике разлике", објаснила је Николићева.

Према њеним речима, битна су следећа три слоја која примају до 110.000 динара, а њих је 63 процената. Како је рекла, плате између 55.000 и 100.000 има две трећине друштва, односно они зарађују од 470 до 900 евра што је недовољно за породични живот.

"Развијена економска друштва имају јачу средњу класу, да приходима можете да исфинансирате основне трошкове и да вам остане за одмор или мањи луксуз и то је разлика од сиромашнијих друштва", каже Николићева.

Када је реч о томе која занимања највише зарађују, Николићева каже да су информационе технологије и комуникације на првом месту, на другом месту рударство, а на трећем запослени у финансијама и осигурању, док су финансије биле на првом месту пре пар година.