Исти посао, мања плата – родни јаз у платама у Србији око 14 одсто

У Србији су права жена у последњим деценијама знатно напредовала. Још у време бивше Југославије жене су формално имале право на рад и образовање, али су разлике у платама и могућностима напредовања биле израженије него данас. Али и даље - дискриминација постоји, а одражава се и на зараде.

Подаци Републичког завода за статистику показују да су разлике у платама између мушкараца и жена јасно видљиве, те да женска популација зарађује око 14 одсто мање у Србији.

"Оне се на моју срећу не виде у јавном сектору, али реални сектор свакако трпи последице онога што се може приметити на тржишту које називамо слободним тржиштем", рекла је Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за област родне равноправности.

Тако су, како каже министарка, неретко жене и у ситуацији да буду мање плаћене него мушкарци на истим позицијама.

"Веома је честа ситуација да многе жене бивају питане на разговорима за посао какви су им планови када је у питању организација њиховог приватног живота, па неретко их питају и да ли планирају брак, проширење породице и тако даље и улазе у њихове одлуке вршећи притиске на њих, само због чињенице да жене у ствари не знају да имамо закон који забрањује такав вид информисања од стране послодаваца", каже Мацура.

Разлози за мање зараде су бројни - од тога што се жене чешће запошљавају у слабије плаћеним секторима, до мањег броја жена на руководећим позицијама.

"Још увек се јако много ради на постизању пуне равноправности. Она је видљива и у економском сектору, у томе колики део привредних активности обављају жене, да ли су на челу неких предузећа, да ли имају могућност одлучивања и различите су ту и праксе. Ако говоримо о правосуђу, имате огроман број жена које јесу у систему правосуђа, оне суде, оне су тужиоци, али када гледате ко управља судовима и тужилаштвима - ту ситуација није једнака. Мислим да је то сцена која се види на различитим нивоима одлучивања", каже Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности.

Родни јаз у ЕУ

И Европска унија којој тежимо, кубури са родним јазом, а Брисел кроз различите законе и програме покушава да подстакне већу финансијску независност жена.

Управо је то један од стандарда које земље кандидати, међу њима и Србија, настоје да достигну на путу ка пуноправном чланству.

"Дефинитивно је тачно да родни јаз постоји како у земљама Европске уније, тако и у Србији. Мислим да није праведно да за исти посао мушкарци зарађују више од жена. Дакле, тај јаз у платама између полова у Европској унији стоји на неких 12 одсто, док је у Србији нешто више. Добра вест је да се ово питање решава, да се на њему ради", каже Андреас фон Бекерат, амбасадор ЕУ у Србији.

Жене у бизнису

Нове мере - од јачања законске заштите, од дискриминације до програма економског оснаживања жена, посебно у предузетништву и на тржишту рада.

"Ја сам до сада упознао велики број жена предузетница у Србији које су бриљантне, али исто тако сам свестан да постоји и огроман број оних којима је потребна подршка. Само за пример, рецимо заједно са ЕБРД-ијем спроводимо програм који се зове 'Жене у бизнису', тачније тим програмом ми помажемо предузетнице како би имале приступ финансијама, дакле зајмове и слично, и успут им пружамо и техничку подршку“, каже амбасадор ЕУ у Србији.

Управо финансијска независност сматра се кључним предусловом за стварну равноправност. Зато се у Србији, као и у Европској унији, све више говори о транспарентности плата, равноправној заступљености у одлучивању и већој подршци женама које покрећу сопствени бизнис.

Јер, иако су помаци видљиви, пут до потпуне економске равноправности још није завршен.