Три дана, три годишња доба – које тегобе треба да нас забрину

Доктор Сергеј Пантић каже да грађани Хитну помоћ најчешће зову када долази до нагле промене времена.

"Искрено, највише зову када долази до нагле промене времена – било да је у питању отопљавање или нагло захлађење. Када се време устали неколико дана, број позива се врати у нормалу", наводи Пантић.

Истакао је да београдска Хитна помоћ дневно има 150 до 160 интервенција, а од тога педесетак буде на јавном месту.

"Али углавном те тегобе које настају због промене времена су блаже природе", додаје Пантић.

Утиче ли промена времена на проблеме са крвним притиском

Говорећи о пацијентима који имају проблеме са крвним притиском, Пантић каже да терапија исто делује без обзира на то које је годишње доба, али да се ми лети и зими другачије понашамо.

"Ми зими једемо више масноће, једемо сланију храну. Наша кухиња је таква да претерујемо са сољу. Со је неопходна за организам, али ако поједете кришку хлеба, то је сасвим адекватна количина соли за један дан. Међутим, ми једемо и кисели купус и сарме и наше месо се соли, наш сир. Наша исхрана је сувише слана", објашњава доктор.

Наводи да девет грама соли држи литар течности.

"Једноставно, ви имате и већу количину крви у оптицају и већи притисак, више оптерећујете срце, више оптерећујете бубреге и то прави много веће тегобе за цео организам", додаје Пантић.

Колико је исправан савет о слојевитом облачењу

Доктор Пантић наглашава да се на време не може утицати, али да постоје људи који су осетљиви на промене атмосферских услова.

"Има људи који су метеоропате и реагују на промене времена, али они се временом навикну. То нису тегобе које трају неколико дана, већ их имају годинама и знају шта треба да раде", наводи Пантић.

На јавним местима, додаје, најчешће се догађају колапси, малаксалост и вртоглавица.

"Нада Мацура је ушла у легенду са својом причом о слојевитом облачењу, али то је потпуно тачно", напомиње Пантић.

На питање да ли је тачна теорија да је организму потребно између 24 и 48 сати да се навикне на промену времена, доктор каже да је то индивидуално.

"Све зависи, нису сви људи исти, неко се навикне за пар сати. Норвешка, рецимо, има много озбиљнију, оштрију климу од наше, али они кажу да нема лошег времена, има само лоше одевених људи. Значи, треба се адекватно обући", каже Пантић.

Колико је шетња корисна и зашто зима не треба да нам буде препрека

Умор, главобоља, несаница и узнемиреност чешћи су крајем зиме, а разлог је пре свега мање кретања и боравак у затвореном простору.

"Зими се мање крећемо, много смо више у затвореном простору, седимо испред телевизора, седимо на послу по цео дан. Једноставно, хладно је напољу, мрзи нас да изађемо, чекамо пролеће-лето да бисмо се више кретали. Значи, ако људи живе здравије и гледају да се здравије хране, да не пуше, да се више крећу, сваки дан бар минимум пола сата неке дневне активности, благе шетње", навео је Пантић.

Саветовао је свима да током предстојећих дана празника оду у природу два или три сата, јер ће тиме много више учинити за своје здравље. 

Младима и здравима саветује да се не обазиру на метеоролошке прилике.

"Једна блага шетња у природи, да вас мало озноји, много ће пријати. Не шетња од излога до излога, већ права шетња. И ако сте под неким стресом, када се прошетате, другачије ћете размишљати", додаје Пантић.

Шта ако нас данима боли глава

За крај, доктор Пантић је дао и савет људима који осећају тегобе ових дана.

"Мој савет је да онај ко има главобољу када су овакве метеоролошке прилике, требало би да провери крвни притисак. И ако су те тегобе честе, обавезно да се јаве свом лекару који ће га упутити у лабораторију. Значи, да се провери да нисмо малокрвни. То није ни реткост ни чудо. Иако се трудимо да се здраво хранимо, треба проверити крвну слику. Препорука је за старије бар два пута годишње и то ако немају здравствених тегоба, а ако имају здравствених тегоба, то је сасвим друга прича", истиче Пантић.