Европска кућа: Благи раст подршке чланству Србије у ЕУ, највећа међу младима

Јавна подршка чланству Србије у Европској унији бележи благи раст, а најизраженија је међу младима, показује редовна анкета јавног мњења спроведена у јануару 2026. године за Делегацију Европске уније у Србији, саопштила је Европска кућа.

Према резултатима истраживања, 45 одсто грађана гласало би за чланство Србије у ЕУ када би се референдум одржао сутра, што је за два процентна поена више него прошле године, док би 32 одсто било против.

Европска унија је, истовремено, и даље препозната као највећи донатор Србије, њен главни трговински партнер и водећи извор страних инвестиција.

Подршка чланству у ЕУ и даље је највиша међу младима од 18 до 29 година, где износи више од 63 одсто, док је најнижа међу грађанима старијим од 60 година, код којих подршка износи око 30 одсто, што, како се наводи, указује на изражен генерацијски јаз.

Испитаници као главне предности чланства у ЕУ најчешће наводе виши животни стандард, слободу кретања, јачање владавине права и борбу против корупције.

Корупција, организовани криминал и економски проблеми истовремено су идентификовани као најважнији изазови са којима се српско друштво суочава.

Анкета показује и да је забележен највећи удео испитаника у последњих седам година који верују да ће Европска унија опстати и имати нове државе чланице, што се тумачи као раст поверења у будућност Уније и процес проширења.

Истовремено, део грађана и даље сматра да ЕУ намеће нове услове Србији, да је признање тзв. Косова предуслов за чланство или да Унија не жели Србију као будућу чланицу.

Истраживање указује и на високу изложеност дезинформацијама, нарочито у вези са ратом у Украјини.

Бекерат: Резултати дају основ за "опрезан оптимизам"

Амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат оценио је да резултати анкете дају основ за "опрезан оптимизам", али и да указују на потребу за објективнијом и чињеничном комуникацијом о процесу европских интеграција.

"Све већи број грађана препознаје да чланство у ЕУ значи боље економске могућности, јаче институције и веће слободе.

Истовремено, упорне заблуде и дезинформације настављају да утичу на јавну дебату", навео је Фон Бекерат.

Истраживање је спровела агенција Нинамедија од 24. децембра 2025. до 11. јануара 2026. године, методом непосредног анкетирања, на репрезентативном узорку од 1.501 испитаника.