"Будимо људи" – Црвени крст Србије прославља век и по хуманитарног рада

Главни изазови Црвеног крста били су ратови, а највеће изазове Црвени крст Србије имао је од оснивања па до краја Другог светског рата, каже председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић.

Објашњава да је то случај било да се радило о цивилима, избеглицама, рањеним, ухапшеним или њиховим породицама и наравно очување интегритета институције.

"Нажалост, на овим просторима нама историја није много наклоњена била. Стално су били и ратови и буне и деведесетих година када се цео свет развијао, западни свет коме и ми припадамо, када је гурао негде у свом напретку, ми смо се опет сусретали са ратовима и ту је Црвени крст такође одиграо огромну улогу", каже Радовановић.

Рат у Украјини и сукоб у Гази показују два различита, али подједнако тешка хуманитарна сценарија. Да ли Црвени крст још увек има снагу да буде неутралан у свету који стално тражи стране?

Наравно, то је услов функционисања Црвеног крста. Ако се неко почне да опредељује онда више није Црвени крст, онда не поштује своје принципе. Јер основна ствар је да Црвени крст треба да буде на услузи и да помогне свакоме без обзира на веру, пол, расу, нацију и сва та обележја која могу на неки начин да деле људе.

Да ли је данас већи изазов помоћи жртвама – или сачувати идеју да свака жртва има исто право на саосећање, без обзира на страну?

Ви помажући жртвама на овај начин, непристрасно, ви у ствари чувате ту идеју. Јер без те идеје нема ни помоћи жртвама. Једини који може, и сведоци смо тога, да приђе, да помогне, да извуче заробљенике, да извуче рањене је Црвени крст. Управо због те своје функције непристрасности. И то је најважнија ствар коју Црвени крст чува и коју ће сигурно чувати у будућност да би сачувао свој идентитет.

Како Црвени крст гради поверење, ауторитет, у времену када институције губе кредибилитет и када им се све мање верује?

Мислим да је Црвени крст најбољи пример за то како једна институција чува свој кредибилитет, јер ми га чувамо 150 година. А то зависи од људи који су у Црвеном крсту. Црвени крст је једна идеја, један покрет, једна мисао, па и те све зграде које ту постоје, али то није Црвени крст. Црвени крст су људи који су у њему. И Црвени крст постоји у Србији 150 година што је заиста ретко у, као историјска чињеница, он је постао међу првих 15 националних друштава у свету, али један од мање, од десет који је сачувао свој континуитет рада 150 година. А зашто? Па зато што је Црвени крст народ и народ је Црвени крст. Народ поштује оно што Црвени крст ради, начин на који ради и како се понаша у оним најкризнијим и најделикатнијим ситуацијама. И то је тај суд времена и суд јавности који омогућава Црвеном крсту да оволико функционише. Јер Црвени крст и народ не можете да поделите.

Колико су млади данас спремни да се укључе у хуманитарни рад?

Могу са поносом да кажем да млади се и даље прикључују Црвеном крсту. Иако се променило и васпитање и обичаји и начин комуникације, али млади и даље долазе у Црвени крст и млади представљају највећи број волонтера Црвеног крста у Србији. Ми имамо негде око две трећине младих људи у... као волонтера у Црвеном крсту. Наравно, наши волонтери су од 7 до 77, али највећи број јесу млади људи. И то је мера квалитета и транспарентности рада Црвеног крста. Јер тај долазак младих људи у Црвени крст значи да они верују Црвеном крсту, да своје хуманитарно време, хуманитарну активност и делатност желе да посвете Црвеном крсту и кроз Црвени крст. И њихове идеје у ствари су... и њихово присуство у Црвеном крсту су у ствари главни механизми преко којих се Црвени крст прилагођава новим временима,
новим изазовима и одговара на правилан начин.

Са којим изазовима се Црвени крст данас суочава у Србији ?

Црвени крст редовно ради, то су активности на десет поља рада. Оно што је најпознатије, то је мотивисани људи за добровољно давање крви, у акцијама Црвеног крста се прикупи негде око 65% јединица крви од укупног броја од преко 220.000, значи преко 140.000 јединица у преко 3.000 акција годишње крви се сакупи у кроз мрежу Црвеног крста. Затим имамо социјалне програме, чувени програми Народне кухиње, преко 33.000 корисника у 77 средина, подела пакета, породичних пакета хране и хигијене за социјално најугроженије који нису корисници Народних кухиња. Затим други социјални програми којису здравствено-превентивни програми.