Где се у Београду најбоље живи – између центра, зелених зона и нових "урбаних села"

Београђани, али и они који у њега долазе да се скуће, свакодневно траже место под престоничким сунцем, али свако под својим условима. Једнима је важније да живе окружени зеленилом и што даље од гужви, а другима да им је све близу и да су добро повезани са центром. Најбоље би било и једно и друго.

"Чини ми се да је тај концепт 'урбаног села' сада опет изронио из заборава и да људи сада траже услугу, тј. фактички да поред зграде имају игралиште за децу, спортске терене, садржај у смислу продавница, клиника, фризера, свих могућих услуга. Тако да фактички без кола можете да обиђете ресторане, кафиће, да се видите са људима, завршите све услуге које можете и онда мирно одете кући", каже стручњак за некретнине Ервин Пашановић.

Све је веће интересовање за насеља која су тек у изградњи, она која су плански грађена и која нуде све што је потребно за живот.

"Новобеоградски блокови су конципирани у смислу тог укупног садржаја и то су у неку руку затворене заједнице, где може да се живи без да се излази из блока и видимо да су инвеститори опет почели да активирају тај принцип развоја и да то јако брзо плане и да наилази на јако добар одзив код купаца", наводи Пашановић.

Много проблема и поред планске градње

Упркос томе што се ради плански, многи проблем и остају.

"Београд се данас гради плански, новоградње ипак морају да испуне некакве критеријуме, али несрећа је та што често тај плански приступ није стратешки, дакле не размишља се о граду као целини, већ се партикуларно развијају различити делови града без разматрања последица које могу уследити негде даље. Тако сад овде имамо урбане енклаве попут 'К дистрикта', 'Београда на води'", објашњава урбаниста Драгомир Ристановић.

Један од делова Београда који често добијају највише гласова на избору за најкомфорнији крај јесте Доњи Дорћол. Његов урбанистички развој почиње по одласку Турака са ових простора.

Доњи Дорћол у врху листе

Управо је Доњи Дорћол део Београда који је први плански уређен, имао је одличну позицију уз Дунав што му је омогућавало да брзо постане трговински и занатски центар. Век и по касније, и даље је место које Београђани радо бирају за живот.

Они који тамо живе као предности истичу близину центра, доступност садржаја и присну атмосферу. С друге стране, жале се на загађење и пренасељеност.

Као и увек, већина жели да буде што ближа градском језгру. Ипак, у потрази за зеленилом, паркингом, као и мањом буком и загађењем, многи се одлучују за насеља која су добро повезана са центром, али су на пристојној дистанци, попут Звездаре, Миријева, Сурчина и Вишњице.

Једногласна оцена не постоји – свако тврди да баш његов крај треба да "победи" јер је најбољи за живот.