Дефицитарни занати и сигурно запослење – улога дуалног образовања у решавању мањка кадрова

Од увођења дуалног образовања у Србији, које подразумева учење и у школама и у компанијама, прошла је деценија. У свакој општини понуђени су образовни профили у складу са тим која је грана привреде најразвијенија у том делу земље. Највеће интересовање за дуално образовање бележи се на југу Србије, али и у Новом Саду, Суботици и Београду. Са традицијом дужом од 120 година, Грађевинска школа у Београду образује дефицитарне профиле и примењује дуално образовање. У протеклих десет година из ове школе изашло је пет хиљада најпотребнијих занатлија у области грађевинарства.

Пре три године Милан Ковачевић стигао је из Мионице у Грађевинску школу у Београду. Уписао је смер за електричара.

"Мотив за упис школе су велики потенцијал за напредовање, стручна пракса, стипендија и дом, што је мени јако битно, с обзиром на то да нисам одавде", каже Ковачевић.

Завршивши школовање за грађевинског техничара, Александри Вукићевић није било упитно где ће се запослити. Посао јој је одмах понудила фирма у којој је била на пракси. Каже да добар послодавац води рачуна о квалитетном раднику.

"Кроз дуално образовање стекла сам праксу, наставила сам да студирам, а фирма ми је то омогућила. Дуално образовање сматрам једним од веома значајних корака за све младе који треба да га искористе", наводи Вукићевић.

Целокупна грађевинска привреда бивше Југославије школовала се у Грађевинској школи у Београду. Бивши и садашњи ученици градили су капиталне објекте у земљи и свету.

Знања са градилишта и стипендије

Данас ова школа образује децу из 14 округа Србије и Републике Српске. Наставни програми прате нове технологије, примењује се дуално образовање и остварује сарадња са више од десет фирми.

"Чињеница је да су сви кадрови дефицитарни, да постоји потреба на тржишту и велика потражња за школованим кадром. У грађевинарству често раде обучени људи који немају сва потребна знања као ученици који завршавају нашу школу", истиче Раде Зејак, директор Грађевинске школе у Београду.

Додаје да је дуално образовање начин на који се школа повезује са фирмама и омогућава ученицима да директно на градилиштима стичу знања, што је од непроцењиве вредности.

Директор компаније "Вплус конструкције доо" из Београда Рада Милић наводи да се бира кадар који је најпотребнији: армирачи, тесари, зидари, гипсари и електричари.

"Кроз њихов рад на терену пратимо и усавршавамо ученике. Неопходно је да имају менторе и подршку која ће им указати како да се радови изводе исправно и у складу са струком. Све се прати у сарадњи са техничком школом, кроз обавезно вођење грађевинских дневника", указује Милић.

Напомиње да ученици који су код њих на пракси добијају стипендију, чиме им се омогућава даљи наставак школовања.

Улагање у образовање траје годинама, али даје сигурне резултате. У време када стручних кадрова нема довољно, млади мајстори данас бирају послодавце. Дуално образовање, у које је укључено више од 1.100 фирми, показује да се знање исплати и младима и привреди.