Министар Станковић: У 2026. више од милијарду динара за инфраструктурне пројекте у образовању

Дејан Вук Станковић је, у интервјуу за Танјуг, рекао да ће у 2026. години око 900 милиона динара бити опредељено за пројекте у предшколском, основном и средњем образовању, а око 250 милиона динара за универзитетско образовање.

"Располажемо са мало мање од милијарду динара за улагања у предшколско, основно и средње образовање. Захтеви су далеко већи, више од 10 милијарди динара, али наша реалност је таква каква је. Гледаћемо да радимо према приоритетима, да урадимо што је могуће више и да расподелимо средства тако да сви делови Србије добију могућност да имају квалитетније образовне установе'', рекао је Станковић и додао да је планирано да се у реконструкцију школа уложи 55 милиона евра.

Изградња студентског дома у Нишу

Као једну од највећих инфраструктурних инвестиција издвојио је завршетак изградње студентског дома у Нишу наводећи да се очекује да ће се врло брзо, након окончане тендерске процедуре, постићи договор и започети радови на том објекту.

''Градња дома је шест пута већ покушавана, мислим да ћемо врло брзо финализовати то и да ћемо у року од годину дана имати видљив и проверив резултат, односно подизање капацитета студентског града за 1.000 места што ће значајно унапредити студентски живот у Нишу'', казао је министар.

На питање да ли су у 2026. предвиђене измене и у ком степену образовања када је реч о наставним плановима и програмима, Станковић је рекао да ће се ићи у правцу стварања концепта функционалног знања са циљем да се прате потребе тржишта и иновативне технологије у савременом свету.

Нови профили

Истакао је да ће, када је реч о средњем образовању, у стручним школама акценат бити на области грађевинарства где ће бити уведена три нова профила, као и да ће образовање бити подстицај и за развој винарске индустрије и ИТ сектора где се, такође, планира увођење нових образовних профила. Станковић је навео да је идеја да се у сарадњи са Привредном комором Србије стручна пракса средњошколаца у компанијама продужи за пет недеља и да траје 42 седмице.

''Желимо да направимо синтезу између стручног образовања и директног образовања у компанијама да би ученици били конкурентнији на тржишту радне снаге у Србији и региону. Наш циљ је да што више младих остане у земљи и зато желимо да изградимо виталан и савремен образовни систем. Наша намера је да то буде одмах, не желимо да причамо о томе као о плану, већ као о нечему што реализујемо'', нагласио је министар.

Промишљена реформа наставног програма у гимназијама

Станковић је казао да је потребна постепена и промишљена реформа наставног програма у гимназијама са циљем да се тај програм учини што атрактивнијим и да одговара потребама времена и додао да у тај процес треба укључити стручне институције и стручну јавност.

На питање каква је ситуација са наставним кадром у школама, Станковић је најавио да ће у јануару бити покренута иницијатива да се појачају капацитети факултета за школовање наставника математике, биологије, географије, физике и хемије и додао да ће наставници из тих области добити третман дефицитарних занимања што ће, како је појаснио, променити њихову категорију када је реч о финансирању из буџета.

''У срединама где недостају наставници из тих предмета, намеравамо да покренемо пројекат стипендирања младих који одлуче да се баве наставничким послом. Нажалост, имамо области у којима људи, који нису матично везани за наставничку струку, предају одређене предмете. Да не би машински инжењери предавали математику, него да имамо компетентне наставнике, гледаћемо да стипендирамо младе у оним крајевима где су дефицитарни наставници математике, биологије, хемије или географије'', рекао је Станковић.

У процедури више закона

На питање да ли су предвиђена нова законска решења и да ли ће бити још измена, након усвајања измена закона којима се уводе уџбеници од националног значаја, Станковић је казао да је у процедури више закона - Закон о основама васпитања и образовања и пратећи закони о предшколском образовању, основношколском и средњем образовању, као и да ти закони треба да донесу једноставнија и прецизније дефинисана правила по којима ће функционисати образовно-васпитни систем на сва три нивоа.

''Неке институте ћемо заменити, учинићемо транспарентнијим процес управљања, једноставнијим процедуре за доношење одлука, јасније ћемо дефинисати улогу школе, покушаћемо да је заштитимо од било каквих удара политичког живота, посебно дневне политике'', истакао је Станковић. 

Подсетио је да су у 2025. години донете измене и допуне Закона о уџбеницима које јасно дефинишу предмете од националног значаја и утврђују које уџбенике издаје домаћи јавни издавач.

''Покушаћемо да створимо предуслове да у 2026. поставимо основу за то да у школској години 2027/28. крене та идеја о редефинисаним уџбеницима од националног значаја, барем у делу који се тиче онога што би издавао јавни издавач'', рекао је Станковић. Додао је да су предвиђени уџбеници за географију и историју и алманах ''Језик и национална култура'' који би, осим штампаног, имао и дигитални облик.