Апотеке Београд између јавног интереса и тржишта – да ли би град у случају концесије изгубио контролу

Установе које су у јавном власништву, као што су "Апотеке Београд", нису довољно флексибилне на тржишне услове. Приватне апотеке имају већу слободу, боље марже и самим тим лакше добијају тржишну утакмицу, рекла је за РТС Весела Ђирковић.

Она додаје да проблеми у пословању нису специфични само за Београд или Србију, већ да су карактеристични за велики број јавних система. Посебно указује на чињеницу да закон о апотекарској делатности, иако је био у нацрту, никада није усвојен, што је додатно допринело тренутном стању.

"Неусвајање закона о апотекарској делатности сигурно је утицало на лоше стање, али са економске тачке гледишта нисам сигурна да би и његово усвајање само по себи довело до тога да апотеке послују профитабилно", истиче професорка Ћирковић.

Концесија није приватизација

У јавности се често изражава бојазан да би увођење концесије значило приватизацију "Апотека Београд" и угрожавање доступности лекова. Ћирковићева наглашава да је реч о погрешном тумачењу.

"Јавно-приватно партнерство са елементима концесије је потпуно супротно од приватизације. Власништво остаје у рукама града, а приватном партнеру се даје само право управљања на одређени број година", објашњава професорка.

Према важећој регулативи, концесија може трајати од 5 до 50 година, након чега се управљање поново враћа граду Београду. У том периоду, град задржава право надзора и одлучивања, и остаје активан учесник у целом процесу.

"Град не губи контролу, већ од самог почетка дефинише услове које ће приватни партнер морати да поштује – од доступности лекова са основне листе, преко маржи, до наставка производње појединих препарата које су Апотеке Београд и до сада правили", каже Ћирковић.

Улога града и заштита јавног интереса

Једно од кључних питања је шта ће бити са мањим, мање профитабилним апотекама које су грађанима често једини доступан извор лекова. Према речима Веселе Ћирковић, управо је град тај који има механизме да заштити јавни интерес.

"Град Београд је тај који прописује услове и може да обавеже концесионара да задржи и мање профитабилне апотеке. Финансијска конструкција може да се направи тако да профит са атрактивних локација надомести губитке на мањим", објашњава професорка економије.

Она признаје да је надзор често најслабија карика у пројектима јавно-приватног партнерства у Србији, али сматра да град има могућност да тај проблем превазиђе.

"Немамо довољно развијене механизме надзора, али сам сигурна да ће град Београд имати то у виду и обезбедити контролу. И сами грађани могу да учествују у надзору, да укажу на проблеме и обрате се локалној власти", наглашава Ћирковић.

Уколико приватни партнер не поштује уговор, град има право да га раскине, иако, како каже, ни приватнику није у интересу да ризикује прекид уговора након улагања у просторе и пословање.

Професорка Ћирковић подсећа да је у већини европских земаља присутан комбиновани модел управљања апотекама.

"Апотеке јесу стратешки важне за сваку државу, али и у Европи постоје модели у којима јавни сектор задржава власништво и надзор, док приватни партнер управља. То је модел који се разматра и код нас", закључила је у разговору за РТС професорка Весела Ћирковић.