Како се рониоци Жандармерије припремају за акције потраге у најсуровијим условима

Не бирају ни место, ни време, ни температуру воде, ни каква ће видљивост приликом зарона бити, јер не знају кад ће добити позив, али знају да пред собом имају задатак који мора да се обави.

"Један од задатака по коме је ронилачка јединица Жандармерије позната јесте потрага за утопљеним лицима, у досадашњој пракси у немалом броју случајева се дешавало да се утапања дешавају и у зимском периоду. Један од разлога извођења ове тренажне обуке јесте увежбавање процедура током роњења у хладним условима. Задатак нам је да спољашње услове који су веома хладни ставимо по страни да би се током извођења задатка сконцентрисали на сам тај задатак", рекао је Бојан Шкрбић, командант ронилачке јединице Жандармерије.

На Заовинском језеру се припремају за роњење на вишим надморским висинама

Роне у паровима, јер иако професионалци, њихова безбедност је на првом месту. Зими се увежбавају на Тари на Заовинском језеру, како би своје тело припремили и за роњење на вишим надморским висинама.

"Рониоцу велики проблем представљају гасови који се апсорбују у телу приликом роњења. Што су веће дубине, више се гаса апсорбује у телу рониоца. У овом случају највећи проблем је азот. Роњење на надморским висинама се разликује од роњења на мору пошто се разликује надморска висина, а самим тим и ваздушни притисак. Ми овде на планини роњење завршавамо на нижем притиску, односно већој надморској висини, самим тим и гасови који се налазе у телу имају тенденцију да се шире. Због тога радимо посебне прорачуне, узимамо у обзир и надморску висину и ваздушни притисак на ком завршавамо зарон па у складу са тим правимо и профил зарона", навео је Љубомир Ћирић, вођа ронилачког тима.

"Што се тиче спољашње температуре хладно је, температура воде је око девет степени. Данашњи зарон трајао је око 35 минута, ронили смо на дубини од 30 метара. Опрема коју користимо за роњење у овим условима јесте такозвано суво одело чија намера јесте да спречи продор воде у његову унутрашњост како би тело рониоца остало суво и наравно како би што дуже могли да останемо у води", рекао је Марко Ђорђевић, ронилац Жандармерије.

Утапања се догађају и током зимске сезоне

У просеку годишње Ронилачка јединица Жандармерије буде ангажована на око 40 утапања. Ове године свега 18.

"Током сезоне купања најчешћи разлози јесу купање на неуређеним купалиштима. Постоје и даље грађани који прецењују и своје способности и снагу природе па се нажалост и даље догађају немили догађаји. Карактеристично за зимску сезону јесу људи који раде обављају неку делатност на води, причамо о рибарењу и другим пословима који се одржавају на води. Често дође до грешке, до тренутка непажње и људи заврше у води. Због зимског периода и слојевите гардеробе јако је тешко одржавати позитивну пловност", истакао је Бојан Шкрбић.

Приликом извршења задатака највише се ослањају на своје искуство и додир, јер је видљивост у нашим рекама и језерима слаба, у појединим и нулта.

Како кажу, без обзира на то колико дуго су рониоци ове јединице Жандармерије, најтеже је када трагају за дететом.