Седам мера Саобраћајног факултета за мање гужве у Београду, које су реално изводљиве

Професори катедре за безбедност саобраћаја на Саобраћајном факултету предложили седам мера које би могле да убрзају кретање путевима у престоници Србије.

Условна стрелица за десно

Професор Емир Смајловић је рекао да на свакој раскрсници где постоји могућност и где услови безбедности то дозвољавају треба поставити стрелицу која ће омогућити скретање возилима десно.

"На тај начин ће се на тој раскрсници незнатно, односно делимично убрзати проток возила и омогућити скретање", објаснио је Смајловић.

Поштовање жуте траке

Смајловић је истакао да се последих неколико године све мање поштује жута трака, зато што остала возила користе тај простор и тиме успоравају кретање возила јавног превоза.

"Основна мера је да се, поред апела возачима да поштују жуту траку, врши и санкционисање оних који је не поштују", рекао је Смајловић.

Раније је постојала идеја да се жуте траке повремено отварају и за аутомобиле, али професор Саобраћајног факулета наводи да је данас измењена саобраћајна слика главног града и да се може говорити о целодневном саобраћајном оптерећењу, које креће од раних јутарњих сати и траје до послеподневних сати.

Повећање ограничења брзине на неким путевима

Иако Смајловић долази са Катедре за безбедност саобраћаја, рекао је да су са његовог факултета пре неколико година Секретаријату за саобраћај сугерисали да на неким градским артеријама, као што је Радничка улица, правац од Сајма ка Обреновачком путу, ограничење брзине повећа и на тај начин се омогући брже пражњење саобраћаја из града.

Промовисање коришћења бесплатног јавног превоза

Коришћење јавног градског превоза би једноставно убрзало проток саобраћаја, тако што би мање људи користило сопствени аутомобил.

"Тиме бисмо добили више јавног простора на улицама који би могао да опслужи захтеве за кретање. Не постоји боља мера за коришћења јавног превоза од промоције да је он бесплатан", рекао је Смајловић.

Међутим и поред ове мере, гужве на улицама су присутне.

"Тешко ћете убедити некога да користи јавни превоз уколико путује два пута дуже у односу на путовање сопственим аутомобилом. Кључ је у сету мера да тај бесплатан јавни превоз напросто омогућава краће време путовања", истакао је професор.

Тарифирање уласка путничких возила у централну зону

"Ми смо свесни да у централном делу града у Београду нема места за све кориснике, односно потенцијалне кориснике. Из тог разлога морамо направити стратегију тарифирања тако да се ограничи улазак у централни део града", рекао је Смајловић.

Улазак у посебну зону, наводи пример "круга двојке", би се посебно тарифирао, па би возачи избегавали путовање у централни део града.

Механизми за то би било тафирирање, већом наплатом паркинга или савременим системима где би се свако возило које приступи тој зони евидентирало помоћу аутоматских система и камера.

Радови ноћу и у доба године кад су мање гужве

Ова мера, осим тога да се радови планирају ноћу, подразумева да се избегавају радови на кључним артеријама у новембру, децембру, марту и априлу.

С обзиром на то да су кључни токови саобраћаја у Београду преко мостова и уз реку Саву, на тим путним правцима током наведена четири месеца треба избегавати радове које је могуће планирати. Радове које је могуће спровести у тим месецима треба изводити у дане викенда, односно у ноћним условима, када су саобраћена оптерећења значајно мања.

Смајловић истиче да је примена овог предлога једноставна за реализацију.

Паркирај кола, вози бицикл

"Тај систем паркирај кола, вози бицикл је могуће интегрисати са осталим подсистемима, посебно са јавним превозом, где неко дође до периферног дела Београда, паркира свој аутомобил и бесплатним јавним превозом се одвезе до централног дела града. У свим светским метрополама је тај систем веома одржив", закључио је Смајловић.