Између зидова и правде - напуштене зграде и њихова опасна будућност

Објекти који су некада служили као станичне зграде, пословни простори великих предузећа или приватни станови, које више нико не користи, нису једини који пропадају. Међу њима има и оних напола или потпуно изграђених, у које се нико никада није уселио.

Неки објекти грађени су без дозволе, другима су инвеститори у међувремену банкротирали, поједини су у имовинско-правним споровима. Зидови остају, али се проблеми унутар њих гомилају.

Напуштени објекти у срцу града

Ервин Пашановић, стручњак за некретнине, каже да има доста зграда и у центру града, где је неколико фирми које су у стечају учествовало у инвестирању, или су те фирме у међусобним парницама а такви процеси трају дуго.

"Држава би евентуално могла на неким објектима од посебне важности да уради експропријацију и да исплати у неки фонд одређени део средстава, међутим, како одлучити где дати паре, а да буде правично и праведно и да се односи на све", навео је Пашановић. 

Инвеститори добијају рок од три године за почетак радова од тренутка добијања дозволе. За завршетак радова још пет година. На то се могу добити још додатне две године ако су започети радови.

Ако се сви рокови пробију, постоје законом прописане санкције. Ипак, пракса показује да мали број инвеститора због тога буде заиста кажњен. За то време, станови су већ унапред продати, па проблем прелази на купце.

Пашановић каже да би дошло до социјалних проблема када би држава одузимала такве објекте.

"Зато имамо доста тих незавршених објеката у имовинско-правним споровима, где је инвеститор једноставно отишао или у банкрот, или је основао нову фирму само за тај објекат, па она нема више средстава, купци неколико станова немају сопствена средства да заврше тај објекат и то је сад у парници", објашњава Пашановић.

Од стечаја до пожара

Проблеми које чувају зидови напуштених објеката не завршавају се на имовинско-правном аспекту.

Многе напуштене објекте у Београду населили су се они који нису имали куд. Како би се загрејали у хладним данима често унутра и пале ватру због чега долази до пожара.

Осим тога, ти незванични станари понекад на том месту депонују лако запаљив отпад. Посебну опасност представљају хемикалије које су некада складиштене по напуштеним фабрикама или лабораторијама.

Кад зграда гори, ко је гаси?

Иако се станари оближњих зграда често обраћају надлежнима за помоћ како би се напуштени објекти очистили и обезбедили, због нерешених имовинско-правних питања најчешће ни институције нису у прилици да реагују.

Један од таквих примера је стара вила у Улици кнеза Милоша, која је до 1999. године служила као амбасада Нове Гвинеје.

Након што се та држава повукла из виле, о њој више нико није бринуо. Резултат те небриге био је и пожар који је пре неколико дана избио управо у том објекту.

Чак и када гори поставља се питање - ко сме да је гаси? Ипак је реч о територији друге државе, а њена неповредивост је законски гарантована.