Млади одлажу брак и планирање породице – беба све мање, није довољна само новчана помоћ

Петар Васић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да се ради о вишедеценијском тренду пада стопе рађања, али да је за Србију карактеристично то што је тај пад почео десетак година раније него у остатку Европе.

"Демографи су још педесетих година упозоравали да ће до овога доћи. Нажалост, нису били саслушани с довољном озбиљношћу. Морамо радити на апсолутном повећању броја живорођених на годишњем нивоу", истиче Васић.

"Када причамо о показатељима смртности, без обзира на тај апсолутни пад броја умрлих на годишњем нивоу, Србија стоји веома лоше у европском контексту, ми смо на зачељу заједно са Бугарском", рекао је Васић.

Велики пад смртности на годишњем новоу, како је истакао, није резултат позитивног тренда већ једне изузетно негативне чињенице, а то је да је током ковид кризе Србија забележила једну од највиших стопа прекомерне смртности у Европи.

"Тада имамо 60.000 умрлих, прекобројно умрлих, више него што би било у редовним околностима", рекао је Васић.

Напомиње и да је број живорођених за око два одсто нижи него што би био да није било пандемије 2020. године, односно да се стопе нису у потпуности опоравиле од последица коронавируса.

"Потребно је променити приступ подстицању рађања. Број живорођених ће, по свему судећи, наредне године први пут пасти испод 60.000", упозорава Васић.

Наводи и да само око 15 одсто становништва позитивно реагује на финансијске подстицаје. Иако имају одређену важност, нису пресудни. Већу улогу имају могућност усклађивања рада и родитељства, као и опште побољшање друштвене климе.

Криза породице

Такође, Васић истиче да постоји и криза партнерства, јер број склопљених бракова годинама опада. Последњи попис становништва из 2022. године показује да расте проценат и жена и мушкараца који излазе из репродуктивног периода без деце.

"Расте број жена које уопште не улазе у репродуктивни процес. Укупна стопа фертилитета пала је са 1,8 на 1,67. Проблем није само када људи одлуче да имају мање деце, већ када одустају или одлажу родитељство, што често доводи и до нарушавања репродуктивног здравља", наглашава Васић.

Према његовим речима, држава у популационој политици није препознала праву циљну групу – младе који тек треба да постану родитељи. Кључ није само у родитељском додатку, већ у обезбеђивању пословне и стамбене сигурности.

"До 2050. године, број становника Србије ће, у свим сценаријима популационог развоја, бити знатно мањи – у просеку око пет милиона", закључује демограф Петар Васић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до августа 2025. године у Србији је рођено 37.923 беба, што је за око 1.500 мање него у истом периоду прошле године. Истовремено, број умрлих смањен је за 4,7 одсто у односу на прошлу годину.