Младе све мање интересују физика и пољопривреда – декани два факултета објашњавају узроке тог тренда

Завршен је први уписни круг на факултетима Универзитета у Београду. Млади се и даље ретко одлучују за студије природних наука и наставничке смерове. Слична ситуација је и у Европи. Декан Пољопривредног факултета Владан Богдановић истиче да пад интересовања за пољопривреду није изненађење, јер ова професија постаје све мање атрактивна услед дуготрајног негативног наратива у медијима. Декан Физичког факултета Воја Радовановић упозорава на озбиљне последице недостатка наставника физике, који може угрозити развој кључних области као што су инжењерство и медицина.

Смањење интересовања за студије природних наука и пољопривреде бележи се и ове године на факултетима Универзитета у Београду, показују подаци након првог уписног рока. На Пољопривредни факултет уписано је свега 182 студента, док је 608 места остало упражњено. На Физичком факултету ситуација је слична – пријављена су 54 кандидата, а факултет нуди 155 места.

Декан Пољопривредног факултета Владан Богдановић наглашава да мањак интересовања за студије пољопривреде није неочекиван и да прати тренд који је присутан на европском нивоу.

Он додаје да постоји низ разлога за смањено интересовање младих, али је један од најзначајнијих дугогодишњи негативни наратив који пољопривреду и живот на селу представља као неатрактиван избор.

"Пољопривреда је све мање атрактивна младима, што представља део ширег тренда који је присутан на пољопривредним факултетима у Европи. Разлога за то је много, али један од кључних је вишедеценијски негативни наратив који постоји у медијима и друштву. Нажалост, пољопривреда као професија се често представља у негативном светлу, што доводи до тога да млади људи сматрају да је боље да оду са села и не баве се овим занимањем", истиче Богдановић.

Међутим, он истиче да је пољопривреда стратешка делатност која је од изузетне важности за националну сигурност.

"Производња хране је један од стубова националне сигурности. То је осетљив сектор који захтева различите профиле стручњака, а ми, нажалост, бележимо стални пад интересовања, иако уводимо савремене студијске програме и кратке курсеве", додаје декан Богдановић.

Посебно је указао на забрињавајуће слаб интерес за основне пољопривредне дисциплине попут ратарства, зоотехнике и прехрамбене технологије.

"Број студената који се одлучују за базичне модуле опада. Срећом, велике компаније то препознају – оне већ сада стипендирају студенте јер знају да ће ускоро доћи до смене генерација и да можда неће имати ко да замени одлазећи кадар", додаје Богдановић.

Изазови у образовању физичара

Сличне изазове има и Физички факултет, где је, како наводи декан Воја Радовановић, ситуација нарочито алармантна на наставничким смеровима.

"Ове године се на смер за општу физику, који школује будуће наставнике, пријавио и уписао само један студент. Прошле године су била три. То није довољно ни за један разред, а камоли за све школе у Србији", упозорава Радовановић.

Он подсећа да физика није само академска дисциплина, већ темељ инжењерства, медицине и многих других области.

"Ако останемо без наставника физике, остаћемо и без инжењера и без добрих лекара. Наука и образовање не смеју бити препуштени тржишту, већ морају бити стратешки приоритет државе", истиче он.

Радовановић сматра да је део проблема и у претерано обимном наставном програму у школама.

"Програми из физике у средњим школама често су на нивоу прве и друге године факултета, што демотивише ученике. Они мисле да не разумеју физику јер је тешка, а заправо им се нуди градиво изнад њиховог нивоа. То их одбија од даљег студирања ове науке", наглашава декан Радовановић.

Обојица декана истичу да решење ових проблема захтева не само напоре са стране факултета, већ и већи ангажман надлежних институција и системску подршку.