Штрбац о хрватској операцији "Олуја": Док Хрвати славе злочин, мир и правда су далеко

Сваке године почетком августа Србија и Хрватска обележавају исте датуме, али на различите начине. Загреб слави 30. годишњицу војне операције "Олуја" низом манифестација, док Београд организује комеморативни скуп под називом "Олуја је погром – памтимо заувек". У нападу хрватске војске са огњишта је протерано више од 220.000 Срба, а око 2.000 њих је убијено или нестало. Породице жртава и даље траже правду.

Председник Документационо-информативног центра Веритас Саво Штрбац је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да у Хрватској не постоји ни воља ни спремност за суочавање са, како каже, злочиначком прошлошћу. Уместо тога, истиче он, величају се ратни злочинци, а српске жртве се систематски омаловажавају и гурају у заборав.

Као пример наводи недавни концерт хрватског певача Марка Перковића Томпсона на загребачком хиподрому, током којег се више пута чуо усташки поздрав "За дом спремни".

Штрбац је 4. августа 1995. године био у Книну, као тадашњи секретар Владе Републике Српске Крајине и председник Комисије за размену заробљеника и погинулих. Уочи самог напада, како каже, у Книну су били присутни бројни међународни актери, укључујући УНПРОФОР, Црвени крст и Комесаријат за избеглице. Нада у избегавање напада постојала је до последњег тренутка.

"Трећег августа сам био на преговорима са представницима муслимана из Бихаћа који су нас молили да пропустимо њихове конвоје. Истовремено, један официр из Главног штаба уверавао ме је да неће бити напада у наредна 24 сата", наводи Штрбац.

Ипак, већ у зору 4. августа уследило је интензивно гранатирање Книна.

"Пробудиле су ме канонаде у пет ујутру. Видео сам облаке дима у облику печурки, као у филмовима о атомским експлозијама. Гранатирање је било тако жестоко да су сви планови о евакуацији владе пропали", додаје он.

Истог дана, представници међународних организација састали су се са крајишким властима. Главни штаб је већ имао спремну одлуку о евакуацији цивила са подручја Книна, Дрниша, Бенковца и Обровца ка Лици. Иако се тражила логистичка помоћ од странаца, масовни егзодус је кренуо стихијски, без координације и заштите.

Зелено светло за напад стигло из Вашингтона

Штрбац указује и на симболику овогодишње војне параде у Загребу, која је одржана 31. јула, на дан када је 1995. године хрватско руководство на састанку на Брионима донело одлуку о нападу на Крајину. Он подсећа да је амерички дипломата Питер Галбрајт, у више наврата, укључујући и јавно сведочење, потврдио да је пренео "зелено светло" Хрватској за покретање офанзиве.

"Галбрајт је рекао да је Туђман од САД тражио одобрење за напад, које је и добио. Као образложење навео је Сребреницу, опасност од српског напада на Бихаћки џеп и одбијање плана З-4. Американци су проценили да је жртвовање Крајине прихватљиво да би се заштитио Бихаћ. А треба рећи да је Бихаћки џеп био заштићена зона УН-а, да је Република Српска Крајина била заштићена зона УН-а и да су Сребреница и Жепа такође да су биле заштићене зоне. Дакле, они су ту заштићену зону где смо ми били Срби, жртвовали", објашњава Штрбац.

Хашка ослобађајућа пресуда Готовини и Маркачу једна од најсрамнијих у историји Трибунала

Он посебно критикује одлуку Жалбеног већа Хашког трибунала из 2012. године, којом су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени кривице, упркос првостепеној пресуди која их је означила као учеснике у удруженом злочиначком подухвату.

"Другостепена пресуда је једна од најсрамнијих пресуда Хашког суда. Све је било доказано – да је циљ био етничко чишћење Срба, да су употребљена забрањена средства. Првостепено су осуђени на 24 и 18 година. Али у жалбеном поступку, уз велики притисак, донета је ослобађајућа пресуда, прегласавањем тројица према двојици", каже Штрбац и додаје да је одлука могла бити другачија да један судија није променио мишљење под притиском.

Србима у Хрватској и даље прете

Штрбац закључује да је прави дијалог између Србије и Хрватске немогућ све док обе државе не буду делиле исти поглед на прошлост.

"Док год имамо потпуно супротне наративе о догађајима из 20. века – од Балканских ратова до деведесетих – помирење није могуће. Хрватска 'Олују' слави као најсветлију победу и темељ државности. За нас је то био грађански рат. Ја не могу да идем у Хрватску зато што кажем да је био грађански рат. По свим дефиницијама о које ја знам шта је грађански рат, то јесте био грађански рат", каже он.

Истиче да до истинског помирења може доћи тек онда када обе стране буду делиле исти поглед на историју — онда када буду имале исти уџбеник из историје.

"Често ме питају када ће доћи до истинског помирења ова два народа. Увек одговарам — оног тренутка када будемо имали исти уџбеник историје, и једни и други. Не верујем да ћу то доживети у свом животу, али бих волео да бар мој син или унук доживе то време", каже Штрбац.

Такође указује на велику напетост у српским срединама у Хрватској пред годишњицу, где се, према његовим речима, Срби суочавају са хапшењима и претњама.

Цело гостовање Саве Штрпца можете погледати у видеу на почетку текста.