Породични дом као место злочина – две жене и дете убијени у истом дану, шта не штима у систему

Само један позив може спасити нечији живот када је реч о насиљу у породици и фемициду. Нажалост у Србији је од почетка године било 12 случајева фемицида, јер позиви у помоћ нису стигли на време и на праву адресу. Ове недеље само у једном дану, убијене су две жене и једно дете, на различитим местима, али у истом друштвеном поразу – породичном насиљу. Фемицид је, нажалост, почео да узима и животе деце. 

Професор социјалне патологије Александар Југовић рекао је коментаришући да су за један дан убијене две жене и једно дете у партнерским односима у Србији да се трећина убистава у свету деси у породици, у Европи 70 одсто свих убистава су у партнерским односима, у САД 11 одсто, с обзиром на то да је тамо највећи број убистава у вези са криминалним обрачунима.

"То говори да је породица са једне стране место љубави, а са друге стране и потенцијалне снажне деструкције. Када се у кратком времену десе два тешка убиства могу да закључим да су се овде стекли услови за појаву фемицида – а то је у случају Бајине Баште да се радило о партнерском односу који је био у раскиду, да је партнерка формирала нову заједницу, тај партнерски однос је имао историју насиља, јер је починилац осуђен за то кривично дело. Овде је очигледно била присутна патолошка љубомора, оружје и да је у том деструктивном коктелу он починио злочин“, навео је Југовић.

Према његовим речима, у готово свим случајевима фемицида догађа се да починилац има патолошку жељу да контролише жртву и да испољава моћ и када он осећа немоћ онда постоји потенцијал за овако деструктиван чин.

На питање шта се догоди у људској глави када учини такво дело да затре своју породицу, Југовић каже да се симболично речено ради о помрачењу ума, где неко из личне немоћи чини злочин, где се обично после убиства догађа и суицид "јер је то осећај да када губим партнерку губим све и живот нема смисла".

Нико не може да остане равнодушан за злочин

Професорка Сања Ћопић из Виктимолошког друштва рекла је да без обзира на оволики број случајева убистава у породици, друштво није огуглало на фемицид и да нико не може да остане равнодушан када чује овако нешто.

"Дванаест случајева су 12 жртава. То су људски животи који су угашени. Иза оних који су убијени остају и друге жртве као што су рођаци, пријатељи, комшије, тако да су последице оваквих случајева далекосежне“, рекла је Ћопићева.

Напомиње да током година имамо готово исти број жена које су убијене у партнерским односима. То, како је истакла, говори да и упркос доста добром правном оквиру да нешто не штима и да неке мере које су изречене у случајевима који су се завршили фемицидом нису биле адекватне и нису дале резултат.

Чињеница је да се фемицид не може искоренити, како каже, али исто тако треба покушати да се смањи број.

"Једна од идеја је оснивање фемицид воча где би се могли анализирати овакви случајеви, где би требало анализирати шта је било у реду, а где је систем заказао. Чињеница је да има случајева да када се предузму све мере, ипак се догоди фемицид. Сваки случајеви су за себе и треба анализирати које су критичне тачке“, истакла је Ћопићева.

Која казна може зауставити насилника

Југовић се надовезао подацима да је у Србији 2024. године 1.990 особа правоснажно осуђено за кривично дело насиља у породици, од тога је нешто више од 1.000 добило условну осуду, затворску казну 739, кућни затвор нешто више од 200 особа.

Како је рекао, треба анализирати – да је у случају Бајине Баште била нека друга казна, да ли би то спречило убиство жене и детета.

Сложио се са професорком Ћопић да Србија има добре нормативе, међутим, део тих мера се у пракси не може спровести поготово да насилник не прилази жртви, што је веома тешко спровести у малим срединама.

Важна неформална подршка породице и пријатеља

Напомиње да је важно да се жена ако трпи насиље јави институцијама, али је исто тако важно да има неформалну мрежу подршке.

"У овом случају имамо специфичну околност да је жртва руске националности. Да се удала за човека из Србије, претпостављам да је жртва имала слабији социјални капитал. Битно је да породица и пријатељи буду једна од баријера заштите“, каже Југовић.

Додаје да су неопходни и формални и неформални чиниоци како бисмо боље одговорили на ситуације фемицида.

Ћопић истиче да сада има много више организација које пружају подршку жртвама и да је ситуација боља него пре 20 или 30 година.

"Жене су освешћеније да насиље треба пријавити, али када се одлучи да пријави насиље жртва мора да буде безбедна, јер напуштање партнера је високоризична ситуација. Треба направити план како да жртва безбедно напусти насилника“, каже професорка.

Као важан фактор напомиње и економско оснаживање жена, јер економски независне жене ће лакше напустити насилника. Међутим, додаје да је неопходна и добра сарадња међу институцијама како би се жртва што боље заштитила.

Југовић је указао да особе које почине такав злочин – да убију партнерку и дете имају карактеристику – да су били злостављани у детињству, да имају ниско самопоштовање.