Хлађење више није луксуз већ потреба - Србији потребно системско решење

Топлотни таласи са рекордним температурама већ ремете свакодневни живот, енергетске системе, економију и здравство па Атлантски савет упозорава после стратегије грејања, Европи је сада неопходна стратегија хлађења. Кажу екстремне врућине траже системска решења у климатизацији, у противном следе кризе. А где су решења и какве могућности има Србија анализирао је руководилац Центра за енергетику на Рударско-геолошком факултету, професор Дејан Ивезић.

У Европи хлађење није био стратешки приоритет, хлађење је на нивоу компанија, установа и своди се за сада на личном нивоу домаћинстава. Међутим, то је сада неопходно променити.

Руководилац Центра за енергетику на Рударско-геолошком факултету професор Дејан Ивезић истакао је да топлотни таласи захтевају одговор и у Европи и у Србији. Напоменуо је да се у нашим срединама до сада придавао мали значај хлађењу и да то мора да се промени. 

"Несумњиво је да се фокус помера на ту страну, треба да користимо искуства попут земаља као што су Грчка и Италија и у другим областима попут архитектуре. То није више луксуз већ неминовност", истакао је Ивезић.

Све дуже топлотне таласе стручњаци Атланског савета назвали су "систематским и комбинованим шоком" који захтева реакцију.

Ивезић је истакао да је потрошња електричне енергије током летњих месеци знатно већа, а да на то имамо и лошу хидрологију, мању производњу струје на тај начин, пожаре који утичу на електро мрежу... Напомиње да соларном енергијом може да се произведе електрична енергија како би ситуација била мало боља.

У неким земљама Европске уније имамо праксу да даљински системи поред грејања зими преузимају лети и улогу хлађења. Ивезић напомиње да би то могло да буде једно од решења.

Учествовао је у анализи могућности "даљинског хлађења" у Србији. Додао је да је показано да у Србији постоји потреба за даљинским хлађењем, а једно од решење би могло да буде и солари на крововима кућа.

У Србији има 60 топлана. Ивезић је рекао да би даљинско хлађење требало да се разматра за велике градове као што су Београд, Нови Сад и Ниш, а и да приликом градње нових насеља то треба имати на уму.

Објекти за Експо биће први у Србији који ће из Београдских електрана поред грејања добити и хлађење. Ивезић напомиње да је то леп пример и да треба наставити тим путем.